Јавни превоз у Бостону — разлика између измена

Све четири бојом означене линије (плава, црвена, наранџаста и зелена) се пресецају у центру града на различитим местима. Црвена линија се грана на две подлиније ка југу, Ашмонт и Брејнтри, назване по својим крајњим станиама. Зелена линија се грана на четири подлиније:

* Б (линија која иде ја западу, ка Бостон колеџу),

* Ц (линија која иде ка Кливленд Кругу),

* Д (линија ка Риверсајду), и

* Е линија.

Зелена линија МБТА система је тзв. ''лаки метро''. Зелена линија и остале линије које се касније гранају из зелене линије су најстарије у Бостону. Зелена линија се након изласка из самог града [[Бостон]]а грана на четири зелене линије и опслужује приградска насеља:

Црвена линија је једна од четири бојом обележене линије бостонског метроа. Црвена линија је и најкоришћенија линиа по броју путника које превози дневно. Један воз црвене линије обично броји до 30 вагона, док остале три линије немају више од 20 вагона, јер је црвена линија најдужа и притом превози највећи број путника.

Две станице на црвеној линији ([[Универзитет Харвард|Харвард]] и Соут Стејшен станице)имају наочиглед анимиране рекламе. Када воз крене са станице и уђе у подземни тунел, путници могу да виде рекламе на зиду тунела које изгледају као да су анимиране. Међутим ТВ дисплеји су постављени на зидове тунела са статичним сликама, али у малко различитим позама. Тако да када воз брзо пролази поред ТВ екрана, путницима у возу се чини као да се слике покрећу и дају ефекат да су анимиране.

Црвена линија се такође може видети неколико пута у филмовима [[Добар Вил Хантинг]] ([[Бен Афлек]], [[Мет Дејмон]]) и Двострука игра ([[Леонардо Дикаприо]], Мет Дејмон). Неколико ликова у филму [[Двострука игра]] се налазе у једном од вагона вза црвене линије и разговарју у тунелу близу Парк улице. У стварности сви сегменти црвене линије који су подземни, укључујући и део око Парк улице, немају доступне сигнале за рад мобилних телефона.

У роману ''На планинама лудила'' Х. П. Лавкрафта, објављеног [[1936]]. године, главни лик покушава да побегне од неименованог злог лика који га јури. Да би мисли одвратио од невоље, док трчи кроз пећину, он набраја све станице Црвене линије у редоследу које и јесу у стварности.

Наранџаста линија је једна од четири метро линије у [[Бостон]]у и део МБТА система. Протеже се од Форест Хилса, општине Џамејка Плејн на југу Бостона, до Оук Гров станице, града Малден, који се налази северно од Бостона. Наранџаста линија има укупно 19 станица, које су потпуно прилагођене људима са физичким хендикепом. Наранџаста линија пресеца

* црвену у Даутаун Кросинг станици,

* плаву линију у Стејт станици, и

* зелену линију у Хејмаркет и Норд станицама. У станици Бек Беј и Норд Стејшн, пресеца Амтрак железницу, путем које путници могу да путују на север ка [[Њу Хемпшир]]у, [[Мејн]] и [[Канада|Канади]], и на југ, ка [[Роуд Ајланд]]у и [[Њујорк]]у.

Плава линија МБТА система је једна од четири метро линије. Плава линија иде уз саму обалу [[Атлантски океан|Атлантског океана]], и један део траке иде и испод океанског дна, те је зато и линија добила назив по боји океана. Плава линија је најкраћа од све четири линије, али је и једна од најкоришћенијих имајући у виду да служи као брзо превозно средство до међународног [[аеродром]]а - [[Маунт Логан|Логан]]. Имало се у плану да се плава линија продужи ка северу, и земљиште је за тај пројекат и откупљен, али услед новонасталих финансијских проблема и великог дуга које МБТА дугује, тренутно се одустало од тог пројекта. Средином деведесетих година двадесетог века велика средства су уложена у плаву линију како би се све станице реновирале, и како би постале способне да примепутнике са физичким хендикепом. Међутим, три станице су до данас остале недоступне путницима са специјалним потребама - Маверик, Говернмент Центер, Боудин. Реновирања и адаптације су у плану за лето [[2008]]. године.

Планови да се ова линија додатно разгради постоје, али је до сада завршена само Фаза 1, и делимично Фаза 2 од укупно три фазе. Конектор, који ће да споји ова два сегмента, је планиран за изградњу 2013. године.

Први сегмент коју опслужује сребрна линија, се назива по почетној улици - Вашингтон. Једна вожња уколико се плаћа Чарли картицом износи 1,25 долара, а уколико се плаћа Чарли картом износи 1,50 долара (за детаљније информације о начину плаћања погледајте сегмент о Чарли картици у овом чланку). Путници сребрне линије на одређеним станицама могу да се пребаце на линије метроа - црвену, зелену и наранџасту - са додатним плаћањем од 45 цента, коришћењем Чарли картице, односно 50 цента преко Чарли карте (2008.).

* Ф2 плови од Лонг Варфа, такође у центру града, до Логана, бостонског међународног аеродрома

Свака од 12 железничких линија су подељене у 9 платних зона (1А, 1 - 8). Путници плаћају карте у зависности кроз које зоне иду. Наравно што је зона даља, цена вожње је виша. Цене могу да се крећу (новембар 2007.) од $1,70 до $7,75. Како многи људи живе далеко ван Бостона и користе овај начин свакодневнг путовања на посао, многе фирме и компаније нуде месечна карте са много нижом ценом вожње.

МБТА опслужује град са 1061 аутобусима на 183 линије. Дневно 368.168 путника користи аутобусе. Преко 90% аутобуса су нископодни са рампама које се притиском на думе извуку испод аутобуса и тиме су потпуно прилагођени путницима у [[Инвалидска колица|инвалидским колицима]] и мајкама са дечјим колицима. Циљ МБТА је да до [[2012]]. године сви аутобуски буду нископодни, и тиме МБТА постане 100% прилагођен путницима са посебним потребама. Аутобуси су такође опремљени ГПС системима, тако да на свим раскрсницама и улицама преко разгласа у аутобусу, путници се информишу коју улицу аутобус ускоро прелази. Овим аудио системом, путници који су слепи се информишу и према томе могу да се оријентишу о тренутној позицији аутобуса. Такође овај начин обавештавања помаже и особама који су се тек преселили у [[Бостон]] или туристима, који не познају град довољно добро. Велики број аутобуса су такође ‘зелени’, тј. не испуштају штетне гасове већ користе струју.

Најчешћи облик наплате за јавни превоз је путем Чарли картице. Чарли картица је картица величине и дебљине [[Кредитна картица|кредитне картице]], са [[микрочип]]ом. Путници могу да добију Чарли картицу преко свог послодавца, у ком случају месечна сума у одређеној вредности се аутоматски скида са плате, и ставља се на картицу, и у том случају цена по једном превозу је јефтинија. Такође путници могу сами купити Чарли картицу, и у аутоматима широм [[Бостон]]а стављати одређену вредност на картицу. Сваки аутобус има поред возача машину са скенером, и довољно је да путник само пређе картицом преко скенера који очита бар-код, и тиме 'скине' наплату за ту вожњу. Исте машине које читају бар-кодове налазе се и на уласку у метро. Чарли картица је постала универзално средство плаћања 4. децембра [[2006]]. године. Последњи жетон, пре увођења Чарли картице, је продат 6. децембра 2006. године у Говернмент Центер станици <ref>[http://www.boston.com/news/local/articles/2006/12/07/mbta_bids_farewell_to_an_era_the_last_brass_tokens_are_sold/ MBTA bids farewell to an era the last brass tokens are sold], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>.

Чарли картица је добила назив по лику из песме из 70-их, ''Чарли на МТА''. Лик у песми, Чарли, је заувек остао да се вози по подземном метроу у Бостону, јер није имао довољно пара да плати да изађе.

Поред Чарли картице, могуће је платити превоз и са Чарли картом, која је папирна, са магнетном траком на једној страни. Ова карта је исте величине као и Чарли картица, која је пластична. Машине које читају бар-кодове су компатибилне за обе Чарли карте и картице <ref>http://www.mbta.com/riding_the_t/accessible_services/?id=7108 THE RIDE. Retrieved on [[July 14]], 2007</ref>. Чарли карте најчешће користе туристи, јер могу да се купе у одређеној вредности на одређени број дана. На пример, једна од опција је та да се ЧАрли карта може купити по цени од $9, за неограничени број вожњи у току од два дана (новембар 2007. године). Постоје више опција са различитим вредностима и бројем дана.

МБТА у намери да промовише употребу Чарли картице, нуди мале попусте. Тако на пример, регуларна тарифа за аутобус, ако се плати путем кеша или Чарли карте, износи $2,00. Иста вожња уколико сеплати Чарли картицом, кошта $ 1,70.

Од 1988. године МБТА систем је постао транситни систем са највећим степеном проширивања целокупног система у САД <ref>{{Cite web |url=http://www.boston.com/news/globe/editorial_opinion/oped/articles/2006/05/24/t_expansion_on_wrong_track/ |title= T expansion on wrong track - The Boston Globe|accessdate = 14. 9. 2011. |last= |first= |coauthors others = |date= |work= |publisher=-{www.boston.com}-}}{{Ботовски наслов}}</ref>. 2000. године држава Масачусетс је ставила годишњи лимит на буџет за МБТА. Услед немогућности да остане у граници буџета, а притом настави са проширивањем мреже, МБТА је упао у велики дуг позајмљивањем. У намери да се дуг смањи, цена једне вожње је повишена 1. јануара 2007. године са $1,25 на $2,00 (уколико се плаћа Чарли картом) и $1,70 (уколико се плаћа Чарли картицом) <ref>{{Cite web |url=http://www.mbta.com/fares_and_passes/ |title= MBTA.com > Information on Fares and Gifts|accessdate = 14. 9. 2011. |last= |first= |coauthors others = |date= |work= |publisher=-{www.mbta.com}-}}{{Ботовски наслов}}</ref>. Локалне градске агенције за развој траже од државе [[Масачусетс]] да преузме 2,9 милијарди долара од укупног дуга које МБТА дугује, а који износи 5,1 милијарди [[амерички долар|америчких долара]] <ref>{{Cite web|url=http://www.masspirg.org/news-releases/transportation-agenda/transportation-agenda/legislators-advocacy-groups-and-t-riders-call-for-mbta-debt-relief|title=Legislators, Advocacy Groups And T Riders Call For MBTA Debt Relief - MASSPIRG|accessdate = 14. 9. 2011.|last=|first=|coauthors others =|date=|work=|publisher=-{www.masspirg.org}-|archive-url=https://web.archive.org/web/20111002144017/http://www.masspirg.org/news-releases/transportation-agenda/transportation-agenda/legislators-advocacy-groups-and-t-riders-call-for-mbta-debt-relief|archive-date = 2. 10. 2011|url-status=dead|df=}}{{Ботовски наслов}}</ref>.