Свети Иринеј Бачки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
|||
Ред 35:
Као делегат [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], провео је [[1927]]. годину у [[Карпати|прикарпатској]] [[Русија|Русији]] где му је била поверена мисија уређења [[Православна црква|православне цркве]]. Администрирао је епархијама [[Епархија банатска|Вршачком]], [[Епархија банатска|Банатском]] (у два маха) и [[Епархија темишварска|Темишварском]]. Представљао је [[Српска православна црква|Српску цркву]] у [[Покрет за уједињење цркава|Покрету за уједињење цркава]] („Вера и уређење“), у Свеопштем савезу за практично [[хришћанство]], [[Светски савез за међународно пријатељство|Светском савезу за међународно пријатељство]] помоћу цркава (данашњи [[Васељенски сабори|Екуменски савет цркава]]), који га је два пута бирао за председника управног одбора, а [[1939]]. изабрао га је за председника читаве организације. Године 1930, био је представник [[Српска православна црква|српске цркве]] у [[Лондон]]у у комисији [[Ламбетска конференција|Ламбетске конференције]] за уједињење [[Црква Енглеске|Англиканске]] и [[Православна црква|Православне цркве]], а исто тако и у заједничкој англиканско-православној научној комисији [[1931]]. године. Када се [[1928]]. године основао покрет „[[Мир путем религија]]“ изабран је у одбор. Био је члан почасног одбора првог међународног религијско-психолошког конгреса у [[Беч]]у [[1930]]. године. Организовао је [[1936]]. у [[Нови Сад|Новом Саду]] предспремну конференцију [[Православна црква|православних цркава]] за израду предмета намењених конференцији [[стокхолм]]ског васељенског покрета за практично [[хришћанство]], која се састала [[1937]]. у [[Оксфорд]]у.
Други светски рат донео је бачком владичанству тешка времена. Заслугом епископа Иринеја из [[Мађарска|мађарског]] логора [[Шарвар]]а размештено је по [[Епархија бачка|Бачкој епархији]] око 2.800 деце и 180 мајки са одојчадима, а у [[Нови Сад|Новом Саду]] је основана Епархијска дечја болница за лечење деце која су у овом логору оболела од [[Туберкулоза|туберкулозе]]. Касније је порадио на спасавању одраслих из логора и на њиховом респоређивању по домовима његових епархиота.{{чињеница|date=04. 2019. }} Епископ Ћирић је за време мађарске окупације позивао локално српско становништво да се уздрже од сарадње са партизанима, a позивао је на сарадњу са мађарским властима.<ref>{{harvnb|Kasaš|1996|pp=45}}</ref> Ћирић је половином јануара [[1942]]. посетио [[Будимпешта|Будимпешту]] и том приликом се састао са регентом [[Миклош Хорти|Миклошом Хортијем]]. Тема састанка је вероватно била Ћирићева кандидатура за
== Заслуге ==
| |||