Јаков Готовац — разлика између измена

м
razne izmene
м (razne izmene)
м (razne izmene)
 
| период =
| утицај =
| сарадници =
| награде =
}}
'''Јаков Готовац''' ([[Сплит]], [[10. октобар]] [[1895]] — [[Загреб]], [[16. октобар]] [[1982]]) је био [[хрватска|хрватски]] композитор и оперски диригент.<ref>{{cite web|last=Škunca |first=Mirjana |last2=Ajanović-Malinar |first2=Ivona |title=Gotovac Jakov |url=http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=7314 |website=Hrvatski biografski leksikon |accessdate=17. 01. 2019}}</ref> Водио је певачка друштва ''Младост'', ''Младост-Балкан'' и ''Југ'', а након [[Други светски рат|II светског рата]] ''[[Павао Марковац]]'' и ''Владимир Назор''. Био је академик и члан ''Хрватског народног казалишта'' (ХНК). Добитник је награде за животно дело ''Владимир Назор'' ([[1964]].) као и награде АВНОЈ-а ([[1972]].).<ref>{{cite book|editor1-last=Kovačević |editor1-first=Krešimir|title=Muzička enciklopedija. Sv. 1, A-Goz |publisher=Jugoslovenski Leksikografski zavod, 1971 |location=Zagreb |pages=709-710709–710}}</ref> Први његов опус ''Два скерца за мјешовити збор на народне текстове'' ([[1916]].) показао је правац којим ће његово стваралаштво ићи. Био је то пут националног музичког реализма, којем ће готово без изузетка остати веран у својим даљњим остварењима.
 
За своја вокална дела, Готовац је узимао највише народне текстове. Стихови из народне [[lirika|лирике]] и [[епика|епике]] нашли су у њему изванредног тумача, уметника који је знао не само тоновима оцртати њихов садржај, него и музичким средствима дати потребно расположење и дочарати средину. Уз фолклорна обобележја, Готовац је у своја дела унео и медитеранску распеваност, прожету сензибилношћу, што се највише одразило у операма.
 
Врхунци његовог првог стваралачког раздобља су народни обред „''Коледа''” ([[1925]].) и ''Симфонијско коло'' ([[1926]].), уз које треба још споменути сценску музику за [[Иван Гундулић|Гундулићеву]] „''Дубравку''” (1926.) и романтичну народну оперу „''[[Морана (опера)|Морана]]''” ([[1930]].). Идућа етапа у Готовчевом оперском стваралаштву је његова комична народна опера „''[[Еро с онога свијета (опера)|Еро с онога свијета]]''” ([[1935]].) која је обишла више од 80 европских музичких позорница и извођена је на девет језика.
[[Датотека:Osor - composser Gotovac.jpg|мини|десно|Споменик Јакову Готовцу]]
У књижевно вредном либрету [[Милан Беговић|Милана Беговића]], Готовац је нашао изврсну подлогу на којој се у оквиру архитектонски израђене целине могао слободно препустити свим својим склоностима за комику и [[хумор]]. [[Опус]] Јакова Готовца још садржи опере „''Мила Гојсалића''” ([[1951]].), „''Далмаро''” ([[1958]].) и „''Станац''” ([[1959]].), више оркестарских дела, хорских [[композиција (музика)|композиција]] и соло песама.
1.572.075

измена