Станко Радмиловић — разлика између измена

'''Станко Радмиловић''' ([[Ољаси]], код [[Пожега (Славонска)|Славонске Пожеге]], [[21. јул]] [[1936]] — [[Нови Сад]], [[24. новембар]] [[2018]]), доктор економских наука, друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије.]]

Завршио је Економски факултет у [[Осијек]]у, индустријски смер, а касније је на [[Економски факултет Универзитета у Београду|Економском факултету]] у [[Београд]]у докторирао из области финансијских инвестиција.

Радну каријеру је започео [[1960]]. године на пословима планирања у љеваоници железа у [[Пожега (Славонска)|Славонској Пожеги]], а [[1963]]. године је прешао ДИП „Липа” где је био финансијски директор и помоћник генералног директора. Године [[1967]]. је постао финансијски директор фабрике цемента у [[Беочин]]у, а [[1971]]. прелази у [[Војвођанска банка|Војвођанску банку]], где је био шеф краткорочног кредитирања. Поново се [[1973]]. године враћа у Беочинску фабрику цемента, где је био заменик генералног директора. Након три године прелази у Војвођанску банку, где је био помоћник генералног директора, члан Пословодног одбора и директор Економског центра за планирање, развој и научно-истраживачки рад све до [[1986]]. године. Током [[1982]]. године је учествовао у изради Дугорочног програма економске сатбилизације, а првенствено у делу Антиинфлационог програм. Године [[1984]]. је био члан Комисије за израду Програма реконстркције монетарног система и стратегије опоравка југословенке економије.

Од [[1986]]. до [[1988]]. године је био делегат [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводине]] у Већу република и покрајина [[Скупштина СФРЈ|Скупштине СФР Југославије]], а од фебруара до децембра 1988. године је био члан [[Председништво СКЈ|Председништва Савеза комуниста Југославије]]. Током 1988. године је био члан Комисије [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] за реформу привредног система. Децембра [[1989]]. године је био изабран за председника [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршног већа Скупштине СР Србије]]. Био је последњи једнопартијски председник Владе, односно Извршног већа. Током његовог мандата Скупштина је [[Хронологија СФРЈ и СКЈ 1990.#28. септембар|28. септембра 1990.]] године усвојила нови [[Устав Србије из 1990. године|Устав]] којим је из назива [[Србија|Републике Србије]] био избачен префикс [[Социјалистичка Република Србија|социјалистичка]], а [[Хронологија СФРЈ и СКЈ 1990.#23. децембар|23. децембра 1990.]] су одржани први [[Избори за народне посланике Србије 1990.|вишепартијски избори]]. Након парламентраних избора, 15. јануара 1991. године била је формирана [[Влада Драгутина Зеленовића|нова Влада]] на челу са [[Драгутин Зеленовић|Драгутином Зеленовићем]].

Упоредо са привредно-политичком каријером, бавио се и радом на Универзитету. Године [[1980]]. је био изабран за доцента за предмет Економска политика Југославије на [[Правни факултет Универзитета у Новом Саду|Правном факултету у Новом Саду]], а [[1992]]. године је добио звање ванредног професора економије на [[Технички факултет Михајло Пупин|Техничком факултету „Михајло Пупин”]] у [[Зрењанин]]у. У звање редовног професора економије на [[Универзитет у Новом Саду|Универзитету у Новом Саду]] изабран је [[1994]]. године.