Ђанг Цемин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м popunjavanje kutijice biografija; козметичке измене |
||
Ред 36:
| амблем =[[Датотека:National Emblem of the People's Republic of China.svg|100п]]<br /><small>[[Грб Кине|Грб Народне Републике Кине]]</small>
}}
'''Ђанг Цемин''' ({{јез-кин-утп|у=江泽民|т=江澤民|п=Jiāng Zémín}}; [[Јангџоу]], [[17. август]] [[1926]]) је бивши кинески лидер, део [[генерације кинеских фуккционера|треће генерације функционера]] [[Комунистичка партија Кине|Комунистичке партије Кине]]. Био је на положају [[Комунистичка партија Кине|генералног секретара КП Кине]] између [[1989]]. и [[2002]]. године. [[Председник]] [[Народна Република Кина|Народне Републике Кине]] био је између [[1993]]. и [[2003]]. године а председавајући Централне војне комисије између [[1989]]. и [[2004]]. године.
== Биографија<ref>{{cite web|title=Архив Југославије|url=http://www.arhivyu.gov.rs/index.php?download_command=attachment&file_command=download&file_id=864801&file_type=oFile&modul=Core%3A%3AFileManagement%3A%3AcFileModul|website=Личности и потписи|accessdate=24. 1. 2018}}</ref> ==
Цеминов политички успон десио се током [[Протести на Тјенанмену 1989.|протеста на Тјенамену]] [[1989]]. године када је заменио [[Џао Цијанг]]а који је оптужен за превише помирљив став према демонстрантима на месту генералног секретара. Због утицаја на остарелог [[Денг Сјаопинг]]а Цемин је [[1990е|90-их]] фактички постао лидер Кине. Под његовим вођством Кина је доживела период суштинских економскох реформи и велики економски раст. Такође мирним путем у састав Кине је враћен [[Хонгконг]] који је био у поседу [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] и [[Макао]] који је био [[португалија|португалски]] посед. Унапредио је положај Кине на међународној сцени. Познат као један од најхаризматичнијих кинеских политичара, био је критикован због превише бриге око рејтинга у самој Кини и због исувише помирљивог става према [[Русија|Русији]] и [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним државама]] у иностранству. Стари комунистички функционери критиковали су га јер је легитимизовао увођење капиталистичког уређења. На месту председника Кине наследио га је [[Ху Ђинтао]]. Његов допринос [[Марксизам|марксистичкој]] идеологији састоји се у теорији познатој под називом [[Три замисли]] која је имплементирана у [[Устав Народне републике Кине|устав Кине]] и идеологију комунистичке партије.
| |||