Фрејмворк — разлика између измена

Према Прију,<ref>{{Citation|title = Meta Patterns: A Means for Capturing the Essentials of Reusable Object-Oriented Design|last=Pree|first=W|journal = Proceedings of the 8th European Conference on Object-Oriented Programming|year=1994|publisher = [[Springer-Verlag]]|pages=150–162}}</ref> програмски оквири се састоје из ''залеђених делова'' и''врућих делова''. ''Залеђени делови'' дефинишу свеобухватну архитектуру програмског система, мислећи се на основне компоненте и везе између њих. Оне остају непромењене (замрзнуте) и било ком делу оквира апликације. ''Врући делови'' представљају оне делове где програмери који користе оквир да додају свој код да додају функционалност специфичну за свој пројекат.

 

 

Приликом развоја конкретног програмског система са програмским оквиром, програмери искоришћавају вруће делове у складу са специфичним потребама и неопходности система. Програмски оквири се ослањају на [[Холивудски принцип]]: "Не зовите нас, ми ћемо вас звати."<ref>{{Citation|last = Larman|first = C|year=2001|title = Applying UML and Patterns: An Introduction to Object-Oriented Analysis and Design and the Unified Process|isbn=978-0-13-092569-5|publisher = [[Prentice Hall]]|edition = 2nd|postscript = <!--none-->}}</ref> Ово значи да кориснички дефинисане класе (на пример, нове подкласе), добијају поруке из већ дефинисаних оквира класа. Програмери обично рукују са овим имплементирајући апстрактних метода наслеђивања.