Википедија

Купола на стени — разлика између измена

Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{Инфокутија џамија | име = Купола на стени | оригинални_назив = {{јез-арап|قبة الصخرة}} <br /> ''qubbat…
ознака: уређивање извора (2017)
(нема разлике)

Верзија на датум 8. фебруар 2020. у 23:58

Купола на стени (арапски: قبة الصخرة qubbat aṣ-ṣaẖra, хебрејски: כיפת הסלע Kippat ha-Sela) је исламска светиња која се налази на Храмовној гори у Старом граду Јерусалиму. Првобитно је довршена 691–92. године по налогу Омејадског халифе Абд ел Малика током друге фитне (исламског грађанског рата) на месту Другог Јеврејског храма, уништеног током римске опсаде Јерусалима 70. године. Првобитна купола се срушила 1015. године, а обновљена је 1022.-23. Купола на стени је у основи једно од најстаријих постојећих грађевина исламске архитектуре.[3]

Купола на стени
арап. قبة الصخرة
qubbat aṣ-ṣaẖra
Купола на стени, Стари део Јерусалима
Купола на стени на карти Израела
Купола на стени
Купола на стени
Локација на мапи Израела
Основне информације
ЛокацијаЈерусалим, Израел
Координате31° 46′ 41″ С; 35° 14′ 07″ И / 31.7780° С; 35.2354° И / 31.7780; 35.2354
Религијаислам
Грана/традицијаИсламско светилиште
ДржаваДржава Палестина, Палестина
УправаЈорданско министарство за вакуфе
Архитектонски опис
Стил архитектуреисламски, омејадски, абасидски, османски
Главни градитељАбд ел Малик ибн Марван
Оснивањеобнова: дограђена 820, обнављана 1020, 1545–1566, 1721–2, 1817, 1874–5, 1959–1962, 1993.
Почетак изградње688–692. н. е.[1]
Спецификације
Површина622. год — 1022 m²
638. год — 4088 m²
650. год — 5061 m²
708. год — 7500 m²
782. год — 9309 m²
1483. год — 9429 m²
1861. год — 10.939 m²
1955. год — 16.326 m²
1994. год — 235.000 m²[2]
Висина20 m
Број купола1

Њена архитектура и мозаици били су рађени по узору на оближње византијске цркве и палате,[4] мада је њен спољни изглед значајно промењен у османском и затим у модерном периоду, пре свега додавањем позлаћеног крова, 1959–61. и поново 1993. На осмоугаону основу грађевине можда је утицала византијска црква трона Маријиног (позната и под називом Катисма на грчком и ал Кадизми на арапском), саграђена између 451. и 458. на путу између Јерусалима и Витлејема.[4]

Камен Темељац, над којим је саграђена Купола на стени, има изузетан значај у Аврамским религијама као место са којег је Бог створио свет и првог човека, Адама.[5] Такође се верује да је ово место на коме је Аврам покушао да жртвује свог сина Исака, и као место на коме се манифестује Божја присутност више него на било ком другом месту, ка коме се Јевреји окрећу током молитве. Велики значај овог места за муслимане потиче из традиција које га повезују са стварањем света и веровања да је Ноћно путовање посланика Мухамеда према небу почело са стене у средишту грађевине.[6][7]

Као једне од локација Светске баштине Унеска, названа је „најпрепознатљивијом знаменитошћу Јерусалима“,[8] заједно са две оближње грађевине Старог града, западним зидом и „ротондом“ у цркви Светог гроба.[9] То је најранија археолошки атестирана верска грађевина коју је саградио муслимански владар, а на натписима зграде налазе се најранији епиграфски натписи ислама и пророка Мухамеда. Натписи су се показали као прекретница, јер су касније постали уобичајена карактеристика у исламским структурама и готово увек спомињу Мухамеда. Купола на стени остаје „јединствени споменик исламске културе у готово свим аспектима“, укључујући и „уметничко дело и као културни и побожни документ“, према историчару Олегу Грабару.

Опис

Основна структура

 
Пресек Куполе (штампа из 1887, по првим детаљним цртежима Куполе, направио Фредерик Катервуд 1833.)[10]

Структура је у основи осмоугаона. У њеном средишту је прекривена куполом, пречника приближно 20 метара, постављеном на уздигнутом кружном тамбуру на 16 носача (4 ступца и 12 стубова).[11]

Ова централна структура окружена је осмостраном аркадом од 24 ступца и стубова.[12] Осмоугаона аркада и унутрашњи кружни тамбур стварају унутрашњи амбулаторијум који окружује свету стену.

Спољни зидови су такође октагонални. Сваки од њих има приближно 18 m у ширини и 11 m у висини.[11] Спољни и унутрашњи октагон стварају други, спољни амбулаторијум који окружује унутрашњи.

И кружни тамбур и вањски зидови садрже много прозора.[11]

Унутрашња декорација

Унутрашњост куполе раскошно је украшена мозаиком, фајансом и мермером, од којих је већи део додат неколико векова након завршетка изградње. Садржи и куранске натписе.

Посвећени натпис Куфским писмом постављен око куполе садржи датум за који се верује да је година кад је купола оригинално довршена, 72. по Хиџри (691/2), док је име првог халифе градитеља Куполе, ал Малика избрисано и замењено именом Абасидског халифе Ел-Мамуна (владао 813–833) током чије владавине је дошло до обнове грађевине.

Спољна декорација

Сура Јасин („Срце Кур'ана”) је исписана преко горњег дела са плочицама, а наручио ју је у 16. веку Сулејман Величанствени.[13] Изнад овога је написана 17. сура Ал-Исра, која говори о Ноћном путовању посланика Мухамеда на небо.

Галерија

  •  
    Унутрашњост куполе
  •  
    Сама Купола
  •  
    Орнаменти и натписи унутар Куполе
  •  
    Детаљ
  •  
    Камен Темељац унутар Куполе
  •  
    Панорама Храмовне горе, на којој се виде Џамија Ал Акса и Купола на стени, са Маслинове горе]]
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    Стерео картица Куполе на стени (крај 19. века)
  •  
    Детаљ споља
  •  
    Унутрашњи зидови Куполе на стени, суд са цветним мотивима и круном
  •  
    По кишном дану
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Референце

  1. ^ Gil, Moshe (1997). A History of Palestine, 634–1099. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59984-9. 
  2. ^ LastProphet — Prorokova džamija, info Приступљено 05. 08. 2015.
  3. ^ Slavik, Diane (2001). Cities through Time: Daily Life in Ancient and Modern Jerusalem . Geneva, Illinois: Runestone Press. стр. 60. ISBN 978-0-8225-3218-7. 
  4. ^ а б Avner, Rina (2010). „The Dome of the Rock in light of the development of concentric martyria in Jerusalem” (PDF). Muqarnas. Volume 27: An Annual on the Visual Cultures of the Islamic World. Leiden: Brill. стр. 31–50 [43–44]. ISBN 978-900418511-1. JSTOR 25769691. 
  5. ^ Carol Delaney, Abraham on Trial: The Social Legacy of Biblical Myth, Princeton University Press 2000 p.120.
  6. ^ M. Anwarul Islam and Zaid F. Al-hamad (2007). „The Dome of the Rock: Origin of its octagonal plan”. Palestine Exploration Quarterly. 139 (2): 109—128. 
  7. ^ Nasser Rabbat (1989). „The meaning of the Umayyad Dome of the Rock”. Muqarnas. 6: 12—21. 
  8. ^ Goldberg, Jeffrey (29. 1. 2001). „Arafat's Gift”. The New Yorker. Приступљено 11. 7. 2015. 
  9. ^ „UNESCO World Heritage”. 
  10. ^ „Drawings of Islamic Buildings: Dome of the Rock, Jerusalem.”. Victoria and Albert Museum. Архивирано из оригинала 08. 02. 2020. г. „Све до 1833. године Купола на стени није била измерена нити скицирана; према речима Виктора фон Хагена, 'ниједан архитекта никада није нацртао њену архитектуру, нити је иједан антиквар одредио њен унутрашњи дизајн...' Међутим 13. новембра те године, Фредерик Катервуд се маскирао у египатског официра и у пратњи египатског слуге 'с великом храброшћу и сигурношћу', ушао је у грађевину носећи свој прибор за цртање... 'Током шест недеља, наставио сам да истражујем сваки детаљ џамије и њених одаја' Стога, Катервуд је извршио прву комплетну анализу Куполе на стени, и тиме направио пут за многе друге уметнике у наредним годинама, попут Вилијама Харвија, Ернеста Ричмонда и Карла Фридриха Хајнриха Вернера.” 
  11. ^ а б в Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом BRIT.
  12. ^ The Dome of the Rock. Glass Steel and Stone. Архивирано 11 мај 2013 на сајту Wayback Machine
  13. ^ Palestine: Masjid al-Aqsa:The Dome of the Rock, at IslamicLandmarks.com, accessed 18 February 2019

Цитирана дела

Литература

Спољашње везе

 
Купола на стени на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Купола_на_стени&oldid=22911577”