Јаша Продановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15) |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 31:
Рођен је [[23. април]]а [[1867]]. године. Матурирао је у [[Прва београдска гимназија|Првој београдској гимназији]], у генерацији са [[Јован Цвијић|Јованом Цвијићем]], [[Михаило Петровић Алас|Михаилом Петровићем Аласом]] и другим великанима, о чему је написан [[роман]] и снимљен ТВ-филм „[[Шешир професора Косте Вујића]]“.
Био је министар просвете у Влади [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], као члан Самосталне радикалне странке. Године [[1910]]. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године [[1919]]. био је један од оснивача [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]], а већ исте године заједно са [[Љубомир Стојановић|Љубом Стојановићем]], издваја из ње [[Југословенска републиканска странка|Републиканску странку]], око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за [[федерација|федералистичко]] уређење и супротставио се [[Шестојануарска диктатура|диктатури]] краља [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]].
Марта [[1945]]. године изабран је за министра за [[Србија|Србију]] у [[Привремена влада ДФЈ|Привременој влади]] [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]], а после је био потпредседник Владе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]].
Године [[1890]]. уређивао је „Народну мисао“; затим "Борбу"<ref>"Мале новине", Београд 1902. године</ref> (од 1. октобра 1902) гласило самосталних радикала, од [[1903]]. до [[1912]]. „Одјек“, од [[1921]]. до [[1923]]. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]], [[Јован Илић|Јована Илића]], [[Светислав Вуловић|Светислава Вуловића]] и [[Лаза К. Лазаревић|Лазе Лазаревића]]. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима.
Ред 43:
== Познатија дела ==
* ''Уставни развитак и уставне борбе у Србији''
* ''Вук Караџић и Милош Обреновић''
* ''Наши и страни''
Ред 54:
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book | ref=harv|last=| first = | authorlink = |year=1968|title=[[Мала енциклопедија Просвета|Мала енциклопедија „Просвета“]] |publisher=„Просвета“ | location = Београд |
{{refend}}
| |||