Јован Ђоновић — разлика између измена

Завршио је [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]] у [[Београд]]у 1908. Као студент је 1905/6. живо сарађивао у политици Црне Горе. У процесу званом „[[Бомбашка афера]]“ (покушај атентата на кнеза [[Никола I Петровић|Николу]] и преврат), Ђоновић је осуђен (јуна 1908.) на смрт. Налазио се у емиграцији у Београду. 1910, кад је српска влада жељела да обнови добре односе са Црном Гором, емигранти су склоњени из Србије, те је Ђоновић прешао у [[Османско царство|Турску]], и живио је у [[Скопље|Скопљу]] и [[Солун]]у. 1911 отишао је у Сјеверну Америку, гдје је остао до почетка [[Први балкански рат|балканског рата]], стално у борби против реакционарних режима у Црној Гори. У Бутле-у је основао Прво [[Српско антиалкохоличко друштво]] у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]] (1911). Учествовао је у [[Други балкански рат|Другом балканском]] и [[Први светски рат|Првом свјетском рату]] до јуна 1915, када је послан у Америку. Вратио се у току 1915. и био је на [[Крф]]у, све до пробоја [[Солунски фронт|Солунског фронта]]. Послије ослобођења постао је прво референт, затим директор Министарства исхране и обнове земље. За [[Уставотворна народна скупштина краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|Уставотворну скупштину]] изабран је за народног посланика у Црној Гори. Од тада се бавио новинарством. — За вријеме емиграције сарађивао је на Дневном Листу, Штампи, Покрету у Загребу, итд. У Америци је покренуо два недјељна листа са својим другом [[Тодор Божовић|Тодором Божовићем]] и то: Ослобођење у [[Чикаго|Чикагу]] и Народну Мисао у Бутле-у, нионт. (Бјуту). Оба листа покренута су у току 1911, а престала су излазити по објави балканског рата. Пред улазак у Србију (1918) оживио је у Солуну лист [[Српски Гласник]]. Уређивао га је два мјесеца. Маја 1923. покренуо је у Београду дневни лист [[Гласник (дневник)|Гласник]]. Био му је директор и уредник до престанка (јануара 1924). — Као чиновник, касније као посланик и новинар, писао је у многим београдским листовима, Сарађива у Републици и Буктињи. 1910 са Т. Божовићем написао је брошуру Црна Гора и Напредни покрет. 1920. написао је Проблеми скупоће.

* „Уставне и политичке борбе у Црној Гори 1905-1910“, изд. Издавачка књижара Косте Ј. Михаиловића, Београд 1939, 331 страна

* {{Cite book | ref=harv| last = Tomasevich| first = Jozo| authorlink = Јозо Томашевић| coauthorsothers = | title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks| year = 1975| url = https://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover| publisher = Stanford University Press| location = Stanford| isbn = 978-0-8047-0857-9 }}