Википедија

Јован Бошковић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
{{ВуД у Србији подржан од Министарства културе|институција=[https://www.karlovackagimnazija.rs/ Карловачкој гимназији]|програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Карловачка гимназија 2019|програма стажирања]]}}
 
{{Инфокутија Научник
{{Инфокутија Научник|име=Јован Бошковић|слика=Jovan Bošković.jpg|ширина_слике=250п|опис_слике=Јован Бошковић|датум_рођења={{датум рођења|1834|2|19|}}|место_рођења=[[Нови Сад]]|држава_рођења={{застава|Аустријско царство}}|датум_смрти={{датум смрти|1893|1|7|1834|2|19|}}|место_смрти=[[Београд]]|држава_смрти={{застава|Аустроугарска}}|вероисповест=|школа=|поље=|институција=|академија=|студенти=|познат_по=|награде=|напомене=|потпис=|потпис_ширина=|опис_потписа=}}
| име=Јован Бошковић
| слика =Jovan Bošković.jpg|ширина_слике=250п
| опис_слике=Јован Бошковић
| датум_рођења={{датум рођења|1834|2|19|}}
| место_рођења=[[Нови Сад]]
| држава_рођења={{застава|Аустријско царство}}
| датум_смрти={{датум смрти|1893|1|7|1834|2|19|}}
| место_смрти=[[Београд]]
| држава_смрти={{застава|Аустроугарска}}| вероисповест =
| школа =
| поље=| институција =
| академија =
| студенти=| познат_по =
| награде =
| напомене=| потпис =
| потпис_ширина =
| опис_потписа=}}
 
'''Јован Бошковић''' ([[Нови Сад]], [[19. фебруар]] [[1834]] — [[Београд]], [[7. јануар]] [[1893]]) био је [[Срби|српски]] професор, [[Филологија|филолог]] и политичар.
Линија 8 ⟶ 25:
 
=== Образовање ===
Отац Стеван, чизмар, био је пореклом из [[Зрењанин|Великог Бечкерека]].
 
Првих шест разреда гимназије похађао је у Новом Саду (до 1850), да би школовање наставио на северу [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] (данашња [[Словачка]]), у [[Модра (град)|Модри]] (1850/51) и [[Братислава|Пожуну]], где је 1852. и матурирао. Током словачких година упознао је [[Људовит Штур|Људевита Штура]], с којим ће бити пријатељ цео живот. Право је студирао у [[Беч|Бечу]]у. Говорио је више језика: [[Словачки језик|словачки]], [[Чешки језик|чешки]], [[Мађарски језик|мађарски]], [[Немачки језик|немачки]], [[Старогрчки језик|старогрчки]] и [[Новогрчки језик|савремени грчки]]. Уз студије права похађао је и предавања из словенске филологије познатог професора [[Франц Миклошич|Франца Миклошича]] заједно са [[Ђуро Даничић|Ђуром Даничићем]]. У Бечу је био сарадник и [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]], чији ће постати одушевљени присталица.<ref name=":0">{{Cite book|title=Српски биографски речник књига 1, А-Б|last=|first=|publisher=Матица српска|year=2004|isbnid=|location=Нови Сад|pagesid=738-739|id pages = 738–739}}</ref>
 
=== Каријера ===
Пошто се вратио у Нови Сад неко време је радио као писар у адвокатској канцеларији [[Јован Суботић|Јована Суботића]], а 1859. прелази у [[Кнежевина Србија|Србију]]. У Београду је прво радио као приватни учитељ деце из угледних кућа, да би 1861. био постављен за професора [[Савамала|савамалске]] ниже гимназије. Следеће године радио је као професор гимназије у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и Велике гимназије у Београду. Његов ''Извод из српске граматике'' (1863), доживео је више издања и био уџбеник у средњим школама све до граматике [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]].
 
Када је 1865. Даничић напустио [[Велика школа|Велику школу]] Бошковић је дошао на његово место, где је предавао предмете из словенске филологије. На овом месту остао је до 1871, када је отпуштен пошто је бранио аутономију Велике школе. Потом се враћа у Нови Сад, где је био главни школски надзорник новосадских српских школа, библиотекар и помоћник секретара [[Матица српска|Матице српске]]. Неко време уређивао је ''[[Застава (лист)|Заставу]]'' и ''[[Летопис Матице српске]]''.
 
Године 1875. поново одлази у Србију, пошто је позван да преузме дужност библиотекара [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]] и кустоса [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја]]. На овим позицијама је остао до 1880, када је поново изабран за професора словенске филологије на Великој школи. Од 1883. до 1891. био је секретар [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] (СУД). Пошто је СУД сједињен са [[Српска академија наука и уметности|Српском краљевском академијом]] Бошковић је постао њен члан.<ref name=":0" />
 
=== Политичар ===
За време боравка у Новом Саду два пута је биран за посланика [[Српски народно-црквени сабори у Карловачкој митрополији|Народно-црквеног сабора у Сремским Карловцима]] (1872. и 1874.) на листи [[Српска народна слободоумна странка|Српске народне слободоумне странке]]. У кнежевини Србији два пута је био посланик у Народној скупштини, члан школске комисије, главног просветног савета и Уставотворног одбора. Када је 1892. формирана влада [[Јован Авакумовић|Јована Авакумовића]] Бошковић је постао министар просвете и црквених послова.<ref name=":0" />
 
=== Књижевник ===
Био је познати борац за правилност језика и коришћење народног језика у књижевности. Његова граматика означила је практичну победу Вукових принципа. Написао је велики број чланака о језику, позоришних рецензија, некролога. Бавио се и преводилачким радом, издавањем књига старијих писаца и библиографијом. Издао је ''Песме'' [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]] (Панчево, 1879) и [[Иван Гундулић|Гундућилевог]] ''Османа'' (Земун, 1889) са предговором и коментарима. Пред крај живота почео је да скупља списе о чистоти језика и стила, али је од планираних осам објавио свега две свеске (''О српском језику 1-2'').<ref name=":0" />
 
=== Културна делатност ===
Линија 47 ⟶ 64:
Датотека:Ljudevita Štura knjiga o narodnim pesmama i pripovetkama slavenskim 1857.jpg|Превод Јована Бошковића књиге Људевита Штура о словенским народним песмама и приповеткама (1857)
Датотека:Đuri Daničiću nadgrobna reč od Jovana Boškovića.jpg|Прва страна текста говора Јована Бошковића са сахране Ђуре Даничића (1882)
Датотека:O srpskom jeziku I cover 1887.jpg|Насловна страна књиге ''О српском језику I'' (1887)
</gallery>
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јован_Бошковић”