Јован Владимир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 25:
}}
'''Јован Владимир'''{{efn|name=|Име на [[грчки језик|грчком]] је {{јез|el|Ἰωάννης ὁ Βλαδίμηρος}}, на [[бугарски језик|бугарском]] {{јез|bg|Йоан Владимир}} или {{јез|bg|Иван Владимир}} и на [[албански језик|албанском]] {{јез|sq|Gjon Vladimiri}} или {{јез|sq|Joan Vladimiri}}.}} ([[Дукља]], око [[990]] — [[Преспа]], [[22. мај]] [[1016]]) био је српски владар [[Дукља|Дукље]], најмоћније [[Срби|српске]] кнежевине тог доба,{{sfn|Fine|1991|pp=193, 202}} од око 1000. до 1016. године.
Његова владавина одвијала се током дуготрајног рата између [[Византијско царство|Византије]] и [[Самуилово царство|Самуиловог царства]]. Владимир је био познат као побожан, праведан и мирољубив владар. Признат је као [[светац]] и [[мученик]], а у Српској православној цркви се празнује [[22. мај]]а као '''Свети мученик Јован Владимир, кнез Српски'''.{{efn|name=празник|Поједине [[Православна црква|Православне цркве]] користе [[јулијански календар]], а не [[грегоријански календар]] који користе [[западно хришћанство|западне цркве]]. Од 1900. године, разлика између јулијанског и грегоријског календара је 13 дана и та разлика ће остати све до 2100. године. Током тог раздобља, 22. мај у јулијанском календару — да Светог мученика Јована Владимира — одговара 4. јуну у грегоријском календару.}} [[Данијеле Фарлати]] га назива: ''Vladimiri regis serblorum'' - Владимир краљ Срба (српски). <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 321. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id=
Био је у блиским односима са Византијом, што му није помогло да сачува своју земљу од цара [[Самуило (цар)|Самуила]], који је освојио Дукљу око 1010. године, а кнеза Владимира утамничио. Према [[Летопис попа Дукљанина|Љетопису попа Дукљанина]], Самуилова кћерка [[Теодора Косара]] је, завољевши заробљеног кнеза, молила оца да је уда за њега. Цар је дао Косару за жену Владимиру, а затим свог новопеченог зета вратио на дукљански пријесто да влада као његов [[вазал]]. Владимир није учествовао у ратним походима свога таста. Рат је кулминирао 1014. године византијском побједом над Самуилом и недуго након тога његовом смрћу. По наређењу Самуиловог синовца [[Јован Владислав|Јована Владислава]], који је преузео власт над царством 1015. године, Владимир је убијен 22. маја 1016. године. Одрубљена му је глава испред цркве у [[Преспа|Преспи]], царске пријестонице, гдје је и сахрањен. Косара је пренијела његове мошти у [[Манастир Острос|манастир Пречиста Крајинска]], близу његовог двора на југоистоку Дукље. Од 1381. године мошти су чуване у [[Манастир Светог Јована Владимира|манастиру Светог Јована Владимира]] код [[Елбасан]]а, а од око 1995. године у православној саборној цркви у [[Тирана|Тирани]]. Свечеве мошти се сматрају хришћанским реликвијама и привлаче многе вјернике, нарочите на дан празновања, када се његове мошти односе у манастир код Елбасана, гдје се на тај дан окупи велики број вјерника.
Ред 38:
Дукља је била раносредњовјековна српска кнежевина чија се територија већим дијелом поклапала са данашњом [[Црна Гора|Црном Гором]].{{sfn|Fine|1991|pp=202–203}} Моћ Дукље знатно се повећала након распада државе српског кнеза [[Часлав Клонимировић|Часлава]], до којег је дошло по његовој смрти око 943. године. Обим Чаславове Србије није поуздано утврђен, али се зна да је укључивала [[Рашка|Рашку]] и [[Босна|Босну]]. Рашка је потпала под политичку доминацију Дукље, заједно са сусједним српским кнежевинама [[Травунија|Травунијом]] и [[Захумље]]м.<ref name=zivkovic-caslav>Живковић 2006, „Часлав“</ref>{{sfn|Fine|1991|pp=193–195}} Византинци су Дукљу често називали Србијом.<ref>{{harvnb|Острогорски|1998|pp=293, 298}}</ref>
Јован Владимир ступа на пријесто око 1000. године, наслиједивши још у дјечачком узрасту свог оца [[Петрислав (архонт)|Петрислава]].<ref name=zivkovic-vladimir>Живковић 2006, „Владимир“</ref> Петрислав син [[Хвалимир (кнез Травуније)|Хвалимиров]]<ref>"Последованије Светаго великомученика чудотворца и мироточца Јована Владимира цара сербскаго", превод са грчког, Венеција 1802.</ref>, се сматра првим дукљанским владарем, чије се постојање може потврдити примарним историјским изворима, који такође наговјештавају да је он био у блиским односима са Византијом.<ref name=zivkovic-vladimir/>{{sfn|Живковић|2009|pp=
Његова владавина описана је у 36. поглављу [[Летопис попа Дукљанина|Љетописа попа Дукљанина]], која је завршена између 1299. и 1301. године;{{sfn|Живковић|2009|pp=373}} кратко 34. и 35. поглавље баве се његовим оцем и стричевима Драгомиром и Мирославом. Ова три поглавља Љетописа се вјероватно заснивају на изгубљеној Владимировој биографији написаној у Дукљи негдје између 1075. и 1089. године.{{sfn|Живковић|2009|pp=
Владимирово појављивање на историјској сцени дешава се током дуготрајног рата између византијског цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] (владао 976–1025) и цара [[Самуило (цар)|Самуила]] (980—1014). Чини се да је Василије II настојао да ангажује и друге [[Балканско полуострво|балканске]] владаре за борбу против Самуила, те да је из тог разлога одржавао контакте и са дукљанским кнезом. Српско посланство, чији је долазак у [[Цариград]] око 992. године забиљежен у једној повељи [[Манастир Велика Лавра|манастира Велика Лавра]] из 993, по свој прилици дошло је Василију управо из Дукље.<ref name=ostrogorski>{{harvnb|Острогорски|1998|pp=292–3}}</ref>
Ред 48:
Василије је 1004. или 1005. године од Саумуила вратио град [[Драч|Диракијум]], главно утврђење на јадранском обали, јужно од Дукље. Од 1005. године, Василије је контролисао приоблане земље сјеверно и јужно од града, у саставу византијке [[Драч (тема)|теме Диракијум]]. Византија је успоставила територијални контакт са Дукљом кнеза Владимира, која се већ граничила и са [[Далмација (тема)|темом Далмацијом]], коју су чинили јадрански градови сјеверозападно од Дукље. [[Млетачка република]], савезник Византије, војно је интервенисала у Далмацији 1000. године како би заштитила градове од напада [[Хрвати|Хрвата]] и [[Неретљани|Неретљана]]. Млетачку владавину над Далмацијом у име Василија цар је потврдио 1004. или 1005. године. [[Светослав Суроња]], млетачки савезник, крунисан је као хрватски краљ. Млетачка, далматински градови, Хрватска и Дукља биле су окупљене у чврст провизантијски блок, који је имао непосредну везу са Византијом преко Диракијума.{{sfn|Живковић|2003|pp=9–24}}
Блиске везе са Византијом нису помогле кнезу Владимиру. Самуило је напао Дукљу 1009. или 1010. у склопу похода који је за циљ имао разбијање провизантијског блока, који је могао да га угрози. Увидјевши да не може ништа огромној царској сили, Владимир се повукао са војском и народом на утврђено брдо Облик, југозападно од [[Скадарско језеро|Скадрског језера]].<ref name=zivkovic-vladimir/> Према Љетопису Владимир је тамо учинио чудо: брдо је било пуно змија отровница, али када се он помолио Господу да спасе његов народ, њихов угриз је постао безопасан.{{sfn|Кунчер|2009|pp=
Самуило је оставио један дио војске да опсједа Облик, док је са осталим четама напао оближњи [[Улцињ]] који је припадао систему утврђења теме Диракијум. Владимир се послије извјесног времена предао, што се у Љетопису приписује његовој жељи да избави свој народ од глади и мача. Одмах је послат у затвор у Преспу, пријестоницу Самуилове државе у западној [[Македонија|Македонији]]. Одуставши од опсаде Улциња, цар је усмјерио своје снаге према Далмацији при чему је допро све до [[Задар|Задра]] спаливши успут [[Котор]] и [[Дубровник]], а у своју земљу се вратио преко Босне и Рашке. Посљедица овог похода било је привремено Самуилово заузимање Дукље, Травуније, Захумља, Босне и Рашке.<ref name=zivkovic-vladimir/> Млетачке и непосредна византијска моћ у Далмацији је ослабила. Самуило је успио да разбије провизантијски блок.
Према Љетопису, док је Владимир окован венуо у преспанском затвору, молећи се дању и ноћу, приказао му се [[анђео Господњи]] који му прорече како ће ускоро бити ослобођен, али да ће касније умријети мученичком смрћу. Његова судбина у заточеништву затим је описана у виду романтичне приповијести у којој на сцену ступа Самуилова кћерка Теодора Косара. Њен сусрет са Владимиром испричан је у Љетопису на сљедећи начин:{{sfn|Кунчер|2009|pp=
{{цитат|И тако је једног дана царева кћер по имену Косара, потакнута од Светог Духа, пришла оцу и затражила да јој допусти да сиђе са својим слушкињама и опере главу и ноге окованим затвореницима, што јој је отац дозволио. Тако је сишла и почела је да обавља богоугодно дело. Тада је угледала Владимира и видевши да је лепог изгледа, смеран и скроман, и да је пун мудрости и богопоштовања, застала је да поразговара са њим, а његове речи су јој се учиниле слађе од меда и саћа.}}
Косара је затим усрдно молила оца да је уда за Владимира, а овај јој је без одуговлачења изашао у сусрет. Цар је након кћеркине удаје вратио Дукљу свом новом зету.{{sfn|Кунчер|2009|pp=
Након тога, како биљежи Љетопис, „Владимир је тако живио са својом женом Косаром у потпуној светости и чедности, љубећи Бога и служећи му и ноћу и дању, и владао је својим народом који му је повјерен праведно и у страху од Бога”.{{sfn|Кунчер|2009|pp=
{{цитат|Знамо да Господ наш Исус Христ, који је за нас страдао, није на златном или сребрном крсту распет, него на дрвеном. Дакле, ако је твоје обећање искрено и твоје речи истините, пошаљи ми по монасима дрвени крст и уздајући се у помоћ Господа нашег Исуса Христа и полажући наду у живи крст и вредно дрво, доћи ћу.}}
Ред 78:
| место_рођења = [[Преспа]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = {{nowrap|[[22. мај]] [[1016]].
| место_смрти = [[Преспа]]
| држава_смрти =
Ред 119:
* {{Cite web
| author = Презвитер Чедомир Милосављевић
| title = „Св. Јован Владимир“ | publisher = Православна Црквена Општина Барска
| date = 22. 9. 2007
| url = http://www.spc-bar.me/?page_id=83
Линија 129 ⟶ 128:
|url-status=dead
| df =
}}</ref><br />▼
▲</ref><br />
Сваке године на празник светог Јована Владимира, 4. јуна по новом календару, велики број вјерника се окупља код манастира,<ref>{{cite web
|author1 = Isidor Koti
Линија 146 ⟶ 144:
}}</ref> којег Албанци колоквијално називају Шин-Ђон. У јутро тога дана ћивот са свечевим моштима се поставља насред цркве под балдахин и отвара. Након јутарње литургије свештеници обносе ћивот три пут око цркве с појањем, док их окупљени народ прати држећи запаљене свијеће у рукама. Ћивот се затим поставља пред цркву да би га вјерници цјеливали, при чему им се дијели памук који је држан у ћивоту од прошлогодишњег празника. Бројне су приче о исцјељењима болесних и бездјетних, како хришћана тако и муслимана, након молитве код свечевих моштију.<ref>Велимировић 2000, „[http://www.rastko.rs/istorija/sv_jovan_vladimir_c.html#paternik Патерик манастира светог Јована Владимира код Елбасана]“</ref><br />
Свети Јован Владимир сматра се небеским заштитником новог града [[Бар (Црна Гора)|Бара]] на југоистоку Црне Горе, саграђеног на садашњој локацији 1976. године четири километра од старог Бара, који је разорен у рату и напуштен 1878. За његов празник улицама Бара пролази свечана литија уз црквене заставе и иконе, славећи свеца.<ref>{{cite web
| title = „Прослава празника Светог Јована Владимира у Митрополији црногорско-приморској“ | publisher = Информативна служба Српске православне цркве
| date = 7. јун 2011
| url = http://www.spc.rs/sr/proslava_praznika_svetog_jovana_vladimira_u_mitropoliji_crnogorskoprimorskoj | postscript =}}</ref> На централном градском тргу у Бару постављена је 2001. године бронзана скулптура ''Краљ Јован Владимир'' висока 4 метра, рад академског вајара Ненада Шошкића.<ref>{{cite web
Линија 174 ⟶ 171:
По предању је на врху Румије некад била Црква свете Тројице, коју су срушили [[Османско царство|Турци]]; по другој верзији црква се срушила јер су у њој „згријешили момак и ђевојка“.<ref name=Milovic57/> Због тога је био обичај да походници на извјесној удаљености од врха узму камен и носе га до одредишта. Вјеровало се, кад се скупи довољно камења, црква ће се сама обновити.<ref name=Milovic57/> Црква свете Тројице стоји поново на врху Румије од 2005; освештала ју је [[Српска православна црква]].<ref>{{cite web
| title = „Митрополит Амфилохије освештао Цркву Свете Тројице на Румији“ | publisher = Информативна служба Српске православне цркве
| date = 1. 8. 2005
| url = http://www.spc.rs/old//Vesti-2005/08/01-8-05-c.html#amf | postscript =}}</ref> Литија стиже на врх прије зоре, а у моменту изласка сунца почиње јутарња литургија. Послије обављених молитви, литија креће назад у Веље Микулиће, такође за крстом. Прије је био обичај да се учесници окупе на једној заравни 300 m од врха, гдје би провели неколико сати у весељу и спортским надметањима, те би се заложили са заједничке трпезе. Многи повратак искористе за сакупљање траве од Румије (''Onosma visianii''), чијем се коријену приписују разна љековита својства. По силаску са планине закрштава се извор Питин, који је око пола километра удаљен од Цркве Светог Николе, а литија затим обилази око цркве. Након завршетка литије, наставља се народно весеље у Вељим Микулићима. До сљедећег Тројичин дана, крст се чува на тајном мјесту. Некада су за њега знала само два најстарија мушка члана породице Андровић, а од око 2000. Андровићи имају одбор задужен за чување крста.<ref name=Milovic57/><ref name=jovicevic149/><ref>{{Cite web| last=Mustafić| first=Suljo| year=2001| title=Krst se čuva u Mikuliće, niđe drugo| publisher=BARinfo| url=http://www.barinfo.co.me/Reportaze/Krst_Androvica.html| postscript=| access-date=09. 01. 2012| archive-url=https://web.archive.org/web/20100524145032/http://www.barinfo.co.me/Reportaze/Krst_Androvica.html| archive-date=24. 05. 2010|url-status=dead| df=}}</ref><br />
=== Житије и иконографија ===
[[Датотека:Saint Jovan Vladimir (Ardenica).jpg|мини|десно|300п|Икона Светог Јована Владимира из [[Манастир Арденица|манастира Арденица]] у Албанији (1739), са сценама из његовог житија на грчком.]]
Најстарије сачувано житије светог Јована Владимира садржано је у 36. поглављу [[Летопис попа Дукљанина|Љетописа попа Дукљанина]]. Ова на латинском написана хроника је, према новијим истраживањима, завршена између 1299. и 1301. године у Бару, који је тада био под влашћу српског краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина Немањића]]. За аутора љетописа сматра се [[Историја Барске надбискупије|барски надбискуп]] Рудгер, који је вјероватно био поријеклом Чех.{{sfn|Живковић|2009|pp=373}} Он је 36. поглавље саставио као сажетак старијег Владимировог житија, написаног на латинском у Дукљи највјероватније између 1075. и 1089. Ово је период кад су дукљански владари из лозе [[Војислављевићи|Војислављевића]] настојали да од папе добију потврду своје краљевске власти, и да уздигну Барску епископију на ранг архиепископије. Они су кнеза Владимира представљали као светачког утемељитеља своје династије;{{sfn|Живковић|2009|pp=
[[Грчки језик|Грчко]] житије са службом светом Јовану Владимиру штампано је у Венецији 1690. у облику књиге, која ће бити прештампана уз мање измјене 1774. и 1858. Житије и службу написао је на основу усмених предања заступник [[Охридска архиепископија|охридског архиепископа]] Германа, Козма, који је боравио у манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана. Козма ће 1694. бити рукоположен за митрополита Драча. Књиге са свечевим житијем и службом штампане у Венецији раздјељиване су из манастира другим православним црквама и појединцима. Служба је такође објављена 1741. у [[Москопоље|Москопољу]], [[Цинцари|цинцарском]] центру у југоисточној Албанији, у склопу једне компилације посвећене свецима популарним у Албанији.<ref name=novakovic>{{harvnb|Новаковић|1893|pp=238–84}}</ref> Краће свечево житије, засновано на Козмином тексту, укључено је у синаксар који је саставио [[Никодим Светогорац]], објављен у Венецији 1819. и Атини 1868.<ref name=novakovic218/><ref name=nikodim>Никодим 1819, [http://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.php?rec=/metadata/6/b/f/metadata-39-0000368.tkl&do=87906_03.pdf&pageno=61 59–60], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Козмин текст послужио је као основа за [[Црквенословенски језик|црквенословенске]] службе штампане у Венецији 1802. и Београду 1861. Ова друга је штампана у склопу трећег издања ''[[Србљак]]а'', зборника служби српским свецима, за које се старао [[митрополит београдски Михаило]].<ref name=novakovic/>
Линија 220 ⟶ 216:
| author = Величко Тодоров
| title = „Владимир и Косара“
| work = „Знам ги аз тях!“ Сърбия и сърбите в българската литература | publisher = LiterNet
| date = 7. април 2002
| url = http://liternet.bg/publish4/vtodorov/znam/kosara.htm | postscript =
Линија 235 ⟶ 230:
;Извори
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737/Gesta-Regum-Sclavorum-I}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256865/Gesta-Regum-Sclavorum-II}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Мијушковић|editor-first=Славко|title=Љетопис попа Дукљанина|year=1988|orig-year=1967|edition=2.|location=Београд|publisher=Просвета & Српска књижевна задруга|url=https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Thurn|editor-first=Hans|title=Ioannis Scylitzae Synopsis historiarum|year=1973|location=Berlin-New York|publisher=De Gruyter|url=https://books.google.com/books?id=79jH-QXdf0EC}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Шишић|editor-first=Фердо|editor-link=Фердо Шишић|title=Летопис попа Дукљанина|year=1928|location=Београд-Загреб|publisher=Српска краљевска академија|url=https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Wortley|editor-first=John|title=John Skylitzes: A Synopsis of Byzantine History, 811–1057|year=2010|location=New York|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=vGE8Xq832A0C}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Cedrenus|first=Georgius|last2=Scylitzes|first2=Joannes|last3=Bekker|first3=Immanuel|title=Georgius Cedrenus Ioannis Scylitzae ope|year=1839|publisher=Weber|url=https://books.google.com/books?id=0eYPAAAAQAAJ}}
{{refend}}
;Литература
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* [[Николај Велимировић|Велимировић, Николај]]; [[Зоран Стефановић|Стефановић, Зоран]] (ред.) (јануар 2000). ''[http://www.rastko.rs/istorija/sv_jovan_vladimir_c.html Читанка о Светоме краљу Јовану Владимиру]''. [[Пројекат Растко]].
* Elsie, Robert (1995). „[http://www.elsie.de/pdf/articles/A1995ElbasanMs_Fig.pdf The Elbasan Gospel Manuscript ("Anonimi i Elbasanit"), 1761, and the Struggle for an Original Albanian Alphabet]“ (PDF). ''Südost-Forschungen'' ([[Регензбург|Regensburg]]: Südost-Institut) '''54'''. {{ISSN|0081-9077}}.
* {{Cite book| ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2002|title=Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025)|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник|url=https://books.google.com/books?id=oE-gAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Поход бугарског цара Самуила на Далмацију|journal=Историјски часопис|year=2003|volume=49 (2002)
* {{Cite book| ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|url=https://www.scribd.com/document/57152016/Tibor-Zivkovic-Portreti-Srpskih-Vladara-IX-XII-Vek}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Živković|first=Tibor|authorlink=Тибор Живковић|title=Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150|year=2008|location=Belgrade|publisher=The Institute of History, Čigoja štampa|url=https://books.google.com/books?id=JlIsAQAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Jireček|first=Constantin|authorlink=Константин Јиречек|title=Geschichte der Serben|year=1911|volume=1|location=Gotha|publisher=Perthes|url=https://books.google.com/books?id=XoVOAQAAMAAJ}}
* Јовићевић, Андрија (1922). „Црногорско Приморје и Крајина“. ''Српски етнографски зборник'' (Београд: Српско краљевско друштво) '''23'''.
* {{Cite book| ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|chapter=Од доласка Словена до краја XII вијека|title=Историја Црне Горе|year=1967|volume=1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе
* Козма (1858). ''[http://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.php?rec=/metadata/7/e/d/metadata-22-0000078.tkl&do=77944_01.pdf&pageno=1 Ακολουθια του αγιου ενδοξου βασιλεως, και μεγαλομαρτυρος Ιωαννου του Βλαδιμηρου και θαυματουργου]''. Венеција.
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=Србија и Дукља у делу Јована Скилице|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2012|volume=49
* {{Cite journal|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=Идентитет Дукљана према De administrando imperio|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2014|volume=51
* {{Cite book| ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|chapter=Тријумф Византије почетком XI века|title=Историја српског народа|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981
* {{Cite book | ref= harv|last=Miošić|first=Andrija Kačić|authorlink=Андрија Качић Миошић|title=Razgovor ugodni naroda slovinskoga|url=https://books.google.com/books?id=beUDAAAAYAAJ|year=1801|publisher=pò A. Czesaru}}
* [[Лазар Мирковић|Мирковић, Лазар]]; Здравковић, Иван (1952). ''Манастир Бођани''. Београд: [[Научна књига]].
* [[Никодим Светогорац]] (1819). ''[http://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.php?rec=/metadata/6/b/f/metadata-39-0000368.tkl&do=87906_03.pdf&pageno=1 Συναξαριστης των δωδεκα μηνων του ενιαυτου]''. '''3'''. Венеција: Грчка штампарија Паноса Теодосију из Јањине.
* {{Cite book | ref= harv|authorlink= Стојан Новаковић|last=Новаковић|first=Стојан|title= Први основи словенске књижевности међу балканским Словенима: Легенда о Владимиру и Косари|year=1893|url= |publisher= Српско краљевско друштво|location= Београд|id=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|title=Историја Византије|year=1969|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* [[Патријарх српски Павле|Павле]] (ред.) (1986). ''Србљак''. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|location=Београд|publisher=Идеа|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|location=Београд|publisher=Equilibrium|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991|origyear=1983|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest|year=1994|origyear=1987|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC}}
{{refend}}
Линија 290 ⟶ 285:
[[Категорија:Српски владари]]
[[Категорија:Српски кнезови]]
[[Категорија:Српски светитељи]]▼
[[Категорија:Умрли 1016.]]
▲[[Категорија:Српски светитељи]]
[[Категорија:Владари Дукље (Зете) у раном средњем вијеку]]
[[Категорија:Владари у Европи у X веку]]
|