Јован М. Јовановић Пижон — разлика између измена

Родио се у [[Београд]]у 1869. године где је завршио основну школу и гимназију, као и права на Великој школи 1891. године. Затим је наставио студије права на универзитету у Паризу, где је стекао "лисанс" (дипломирао). По повратку маја 1892. године постављен је за писара у београдском Варошком суду.<ref>"Политика", Београд 21. јуна 1939. године</ref>

Између 1899. и 1903. био је писар [[Посланство Краљевине Србије у Цариграду|Посланству Краљевине Србије у Цариграду]], писар Министарства финансија (1901-1903) и секретар Министарства иностраних дела. Изабран је још 1900. године за ванредног професора Велике школе. Током 1903-1904. године Јовановић је био у Софији, отправник послова, а након паузе, 1906. године дипломата у Атини, где је кратко вршио је дужност отправника послова у посланству Краљевине Србије у Грчкој. Године 1907. он се бави послом у Каиру, па преузима дужност конзула на Цетињу 1907-1909. године.<ref>"Политика", Београд 1939. године</ref>

Уз [[Светислав Симић|Светислава Симића]], био је један најзаслужнијих државних службеника за помагање и организацију српског четничког покрета у Македонији.<ref>Биљана Вучетић, Историјски часопис LVII(2008)413-426</ref> На управи [[Српски конзулат у Скопљу|српског конзулата у Скопљу]] био је од јула 1909. до 1911. године. Године 1911. постаје начелник одељења Министарства иностраних дела, а 1912. године и министар овог министарства. Од 1912. до 1914. године био је посланик у [[Беч]]у, затим помоћник министра иностраних дела 1914-1915. године. Био је стално уз председника владе Пашића, са којим се повлачио из Ниша, преко Краљева, Рашке, Приштине, Призрена до Скадра. Након консолодицаје државног вођства у изгнанству, са острва Крфа је отишао у нову дипломатску мисију. Постао је посланик Краљевине Србије у [[Лондон]]у 1915-1916. године, и [[Вашингтон]]у 1919-1920. године. Пензионисан је 1920. године по свом захтеву, као дипломата у Америци, и по повратку у нову државу Краљевину СХС, улази у политички живот. Када је основана [[Земљорадничка странка]] улази у њу, и већ на првим изборима 1920. године изабран је као носилац листе у бањалучком округу за народног посланика. У том округу ће бити биран за посланика и на следећим изборима - 1923, 1925. и 1927. године. Током шестојануарске диктатуре апстинира, и један је од оснивача Удружене опозиције. У политички живот се активно вратио пред изборе 1935. године, и то на листи др Владимира Мачека. Последњи пут је изабран за посланика, такође на Мачековој опозиционој листи, 1938. године у Опленачком срезу.

== Литература ==

* {{Cite book| ref=harv|last=Радојевић|first=Мира|authorlink=Мира Радојевић|chapter=Јован М. Јовановић и питање одговорности Србије за изазивање Првог светског рата|title=Срби и Први светски рат 1914-1918|year=2015|location=Београд|publisher=САНУ|pages=203-220203–220}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|chapter=Jovan M. Jovanović on the outbreak of the First World War|title=The Serbs and the First World War 1914-1918|year=2015|location=Belgrade|publisher=Serbian Academy of Sciences and Arts|pages=187-204|url=https://books.google.com/books?id=gUjRjwEACAAJ| pages = 187–204}}