Јован Рајић — разлика између измена

м
razne izmene; козметичке измене
ознака: уређивање извора (2017)
м (razne izmene; козметичке измене)
| деца =
| поље = <!-- nema na vikipodacima -->
| институција =
| студенти =
| познат_по =
| награде =
| напомене =
}}
[[Датотека:Istorija serbov raic.jpg|мини|306п|<center>Историја разних народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов.]]
'''Јован Рајић''' ([[Сремски Карловци]], [[21. септембар]] [[1726]] — [[Ковиљ]], [[22. децембар]] [[1801]]) је био српски калуђер, [[историја|историчар]], писац и педагог.
 
== Биографија ==
Јован Рајић је био син Радослава Јанковића (рођеног 1699), који потиче из вароши [[Видин]]а. Јован је рођен 11. новембра 1726. године, у [[Сремски Карловци|Карловцима]], као први син у "дому Раје Видинца". По очевом надимку "Раја", извео је Јован касније своје презиме - "Рајић".<ref>"Стражилово", Нови Сад 1887. године</ref>
 
 
== Дела ==
Рајић је највише радио као богословски писац. Написао је „Катихизис“, више хришћанских историја, обредних књига и полемичких богословских списа.
 
Најзначајније му је, капитално дело: „Историја разних народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов“, Беч 1794-1795. године. Ради истраживања боравио је годину дана у Русији, и два месеца на Светој Гори. Бавио се у светогорским манастирима Хиландару и Зографу, крајем лета 1758. године. Мада је нашао пуно старих хрисовуља писаних, од српски царева и краљева, нису му их хтели дати хиландарски монаси. У Хиландару је тада био "мешовит национални састав", поред Срба, било је Бугара и Грка. У старој српској Немањићкој задужбини - светињи Срби калуђери су били у мањини; владало је међу православном браћом, најблаже речено "неповерење". Рајић је међутим много утицао - помогао проигуману Хиландара, Пајсију јеромонаху "бугарског порекла" са којим се тада, а и касније у Карловцима опет срео (1861). [[Пајсије Хиландарац]] се након упућивања у тему покренуо; успео је да напише и објави прву стару историју Бугарске нације и државе.<ref>Климент Џамбазовски: "Културно-политичке везе Бугара с Кнежевином Србијом од почетка 19. века до париског мира 1859. године", Београд 1982. године</ref>
 
У књижевност више спадају ови његови радови: „Бој змаја с орлови“, „Трагедија цара Уроша“, прерада с [[немачки језик|немачког језика]] једне средњовековне збирке приповедака и две збирке пригодних и побожних песама („Во споминанију смерти“ и „На господскија праздники“).
 
Образован у школи Емануела Козачинског и кијевској духовној академији, која је важила као средиште православне сколастике и догматике, Рајић је постао најчувенији теолог код Срба; називан је српским [[Јован Златоусти|Златоустом]]. Имајући поглавито на уму опасност Српске православне цркве у Војводини од [[гркокатолицизам|унијаћења]], нарочито се усавршио у питањима која су истицала преимућство православних догми над унијатским.
У српској историографији је значајан као један од првих који су се бавили историјом са научним приступом.
 
{{DEFAULTSORT:Рајић, Јован}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Рођени 1726.]]
[[Категорија:Умрли 1801.]]
1.572.075

измена