Јован Станојевић (прота неготински) — разлика између измена

м
razne izmene; козметичке измене
м (razne izmene; козметичке измене)
| држава_смрти = {{застава|Краљевина Југославија}}
}}
'''Јован Станојевић''' ([[Мокрање]], [[1845]] — [[Неготин]], [[1927]]), [[протојереј]] округа крајинског, [[Батаљон|батаљонскибатаљон]]ски и бригадни [[свештеник]].
 
== Биографија ==
 
Прота Јован Станојевић рођен је [[Мај|мајамај]]а [[1845]]. године у селу [[Мокрање|Мокрању]] код Неготина.
По завршетку основне школе и гимназије у Неготину, уписао се на [[Богословија|богословију]] у [[Београд|Београду]]у, коју је завршио 1867. године.
За [[Ђакон|ђаконађакон]]а је рукоположен [[29. децембар|29. децембра]] [[1867.]]. а рад је започео као [[Вероучитељ|вероучитељ]]. Ту је дужност обављао до [[30. јул|30. јула]]а [[1869.]]. године.
Исте године рукоположен је за [[Свештеник|свештеникасвештеник]]а и [[13. август|13. августа]]а 1869. постављен је за капелника проте неготинског.
[[Парох]] неготински постао је [[1. април|1. априла]]а [[1872.]]. године, а [[протојереј]] округа крајинског [[3. јануар|3. јануара]]а [[1893]].<ref>{{cite book |last1last=Група аутора |title=Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”|dateyear=2002. |publisher=Историјски архив Неготин |location=Неготин |pagepages=141.}}</ref>
 
== Црквени и друштвени рад ==
 
Прота Јован Станојевић, поред црквене службе, обављао је и бројне црквене и световне дужности, па је тако [[1875]]. године постављен је за почасног члана Неготинске конзисторије, а од [[1904.]]. до [[1909.]]. године био је редован члан великог Духовног суда.
[[Датотека:Negotinska kasarna "Hajduk Veljko" (2).jpg|мини|лево|У неготинској касарни прота Јован Станојевић обављао је свештеничку дужност до 1912.]]
И у [[Српско-турски ратови (1876—1878)|српско-турском рату]] [[1876]]-[[1877.]]. године обављао је свештеничку дужност, као батаљонски, па као бригадни свештеник и ту дужност наставио и у миру, све до [[1885]]. Обављао је и војно-свештеничку дужност у неготинском гарнизону [[1896.]]. до [[1912.]]. године. Од [[1887.]]. године радио је као вероучитељ у нижој неготинској гимназији. <ref>{{cite book |last1last=Група аутора |title=Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”|dateyear=2002. |publisher=Историјски архив Неготин |location=Неготин |pagepages=142.}}</ref>
[[Датотека:Istorijski arhiv Negotina, Depo (1).jpg|мини|десно|Задужбина Јелке и Јована Станојевића, данас зграда Историјског архива у Неготину]]
Био је члан Црквеног удружења, затим добротворног Удружења за сиромашне, члан [[Црвени крст|Црвеног крста]] и [[Друштво Свети Сава|Друштва Свети Сава]] и један од оснивача прве неготинске Земљорадничке задруге [[1899]]. године. Био је и председник Одбора за подизање [[Споменик хајдук Вељку Петровићу|споменика Хајдук Вељку Петровићу]], који је по нацрту [[Архитектура|архитекте]] Илкића подигнут [[1892]]. године. <ref>{{cite book |last1last=Станојевић |first1first=Тихомир |title=Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године |dateyear=1972. |publisher=Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”|location=Неготин |pagepages=163.}}</ref>
 
Прота Јован Станојевић преминуо је августа [[1927.]]. године и сахрањен је на неготинском гробљу у близини капеле.
 
== Одликовања ==
 
За своје многобројне заслуге у духовном и световном животу, у миру и рату, прота Јован Станојевић је [[1885.]]. године одликован високим црквеним одликовањем, Црвеним појасом. После тога следила су још виша одликовања; 1892. године Kамилавка а [[1894.]]. [[Орден Светог Саве]] трећег степена.
За обављање војно-свештеничких дужности војска га је одликовала [[Напрсни крст|Напрсним крстом]] и [[Орден Белог орла|Орденом белог орла.]]
 
== Задужбина ==
Прота Јован је са супругом Јелком имао ћерку Зорицу удату за Петра Типу, угледног [[Математичар|математичараматематичар]]а и просветног инспектора. Зорица Типа је у договору са супругом завештала кућу у тада Душановој улици број 7, а данас у улици [[Бранко Перић|Бранка Перића]] број 13 под условом да четири просторије у њој служе за смештај Музеја „Хајдук Вељко”, да у осталом простору живе њени условно речено наследници и да се на згради истакне табла са натписом „Задужбина Јелке и Јована Станојевића окружног проте крајинског”.
 
Музеј је те просторије користио кратко, у њима је од [[30. октобар|30. октобра]] [[1957.]]. решењем Народног одбора среза Неготин смештен [[Историјски архив Неготин]]. На фасади од [[1982.]]. стоји табла, истакнута на видном месту према улици, а како после Другог светског рата задужбине нису биле предвиђене законом, [[Задужбина]] Јована и Јелке Станојевић, оснивача Петра Типе основана је [[1991.]].
 
Архив се бринуо о наследницима породице Станојевић, Николи и Јелену све до њихове смрти, а знак поштовања према породици Станојевић Историјски архив Неготина узео је да славу [[Свети Никола|Светог Николу]], [[Крсна слава|крсну славу]] ове племените породице.<ref>{{cite book |last1last=Група аутора |title=Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”|dateyear=2002. |publisher=Историјски архив Неготин |location=Неготин |pagepages=144, 145.}}</ref>
 
== Референце ==
1.572.075

измена