Јован Шевић — разлика између измена

м
razne izmene
м (razne izmene)
м (razne izmene)
У служби Аустрије стигао је Јован Шевић до чина потпуковника у [[Војна крајина|Војној крајини]], вршио дужност заповедника [[Поморишка граница|Поморишке границе]].<ref name="ВЕ1"/> Незадовољан третманом у Аустрији, 1750. године је први од виших официра напустио војску, добио тешком муком након проблема са царском влашћу и судом, одобрење и иселио се као цивил у [[Русија|Русију]]. Тада се изродио његов сукоб са Јованом Хорватом, који је радио против њега. Довео је затим истомишљенике Србе, бивше граничаре; међу њима неколико млађих официра (укључујући и младог [[Симеон Пишчевић|Симеона Пишчевића]]), потоњег руског мајора и књижевника. Населио је добијену слабо настањену област од [[Бахмут]]а до [[Луганск]]а, названу [[Славјаносербија|Славјано-Сербија]]. Чим је добио указ од руског Сената 24. октобра 1752. године (када је стигао), добио је чин генерал-мајора руске војске.<ref name="ВЕ1"/> Десет година касније, 12. августа 1764. године, пред пензионисање стиче чин генерала лајтанта.
 
Имао је Јован 1754. године два сина у руској војсци: подпуковника Јована (Ивана) и премијер-мајора Петра.<ref name="аутоматски генерисано1">Юрий ДЕГТЯРЕВ: СКАЗАНИЕ О ЗЕМЛЕ СЛАВЯНОСЕРБСКОЙ–СЛАВЯНОСЕРБИЯ, 1753 – 1764.</ref> Крајем 18. и почетком 19. века многи Шевићеви потомци постали су успешни официри у руској армији.<ref>Список генеральских чинов российской императорской армии и флота,</ref> Шевићев син Петар био је поручник у Моришкој бригади пре миграције у Русију. Тамо је стигао до чина потпуковника. Други Шевићев син, Јован - Иван, био је пуковник, а син Георгије је био генерал. Георгијев син [[Иван Шевић]] постао је руски генерал-потпуковник. Учествовао је у свим ратовима Русије крајем 18. и почетком 19. века. Награђен је 1812. године за заслуге у [[Бородинска битка|Бородинској бици]] током [[Наполеонова инвазија на Русију|Наполеонове инвазије на Русију]]. Нарочито се истакао као командант гардијских хусара [[Битка код Лајпцига|у бици код Лајпцига 1813.]] против Француза. Од тада му се губи сваки траг; наводно су га убили војници из непосредног окружења.<ref name="ВЕ1">{{cite book |last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |date year=1975 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pagepages=496}}</ref>
 
Шевићева ћерка била је удата за официра Стевана Петровића, који се из Подгорице такође преселио у Славеносрбију.
== Извори ==
* Kostić, Mita; Lalić, Sredoje; Gavrilović, Slavko . [https://books.google.rs/books?id=uRZEAQAACAAJ&redir_esc=y Nova Srbija i Slavenosrbija]. Srpsko-ukrajinsko društvo. {{page|year=2001|isbn=978-86-902499-1-6|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv | last=Гажевић |first=Никола |title=[[Војна енциклопедија]] (том 9) |date year=1975 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pagepages=496}}
 
{{DEFAULTSORT:Шевић, Јован}}
1.572.075

измена