Љубомир Вуловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м razne izmene |
||
Ред 12:
| место_смрти = [[Солун]]
| држава_смрти = [[Краљевина Грчка]]
| године_служења= до [[1917]].
| ранг/чин= артиљеријски мајор
| род =
| јединица =
| битке= [[Балкански ратови]], [[Први светски рат]]
| награде=
}}
'''Љубомир Вуловић''' ([[Вукосавци (Аранђеловац)|Вукосавци]], [[6. јануар]] [[1876]] — [[Солун]], [[26. јун]] [[1917]]) је био артиљеријски мајор, завереник у [[Мајски преврат|Мајском преврату]] и припадник револуционарне организације „[[Уједињење или смрт]]“.
Ред 40:
{{главни чланак|Борба за Македонију}}
Као човек немирног духа, револуционар и патриота у души, постао је познати национални радник и као четнички војвода — Љубодраг, „четовао је“ по [[Македонија (област)|Македонији]] и [[Стара Србија|Старој Србији]] током [[1904]]. и [[1905]]. године заједно са официрима [[Војислав Танкосић|Војиславом Танкосићем]] и [[Војин Поповић|Војином Поповићем]]. Током [[1906]]. године постао је члан команде четничке акције са седиштем у [[Врање|Врању]].▼
▲национални радник и као четнички војвода — Љубодраг, „четовао је“ по [[Македонија (област)|Македонији]] и [[Стара Србија|Старој Србији]] током [[1904]]. и [[1905]]. године заједно са официрима [[Војислав Танкосић|Војиславом Танкосићем]] и [[Војин Поповић|Војином Поповићем]]. Током [[1906]]. године постао је члан команде четничке акције са седиштем у [[Врање|Врању]].
=== Рад на граници 1909—1912. ===
Линија 86 ⟶ 85:
Мајор Љубомир Вуловић је написао писмо дан пред извршење пресуде, у коме је навео да је за атентат први пут чуо на самом суђењу, да су сведоци били лажни, изневши у њему све своје сумње и претпоставке, као и молбу да се у ослобођеној отаџбини утврдити права истина. Писмо је написао пријатељу Тодору Михаиловићу, а оставио војном свештенику Здравку Пауновићу. Ово писмо нашло се у рукама Александра Ранковића, министра унутрашњих послова ФНРЈ, који је затим наредио Истражном одељењу министарства да предузме трагање, у циљу утврђивања истине<ref>М. Живановић, стр 619</ref>
На поновљеном процесу [[1953]]. године у [[Београд]]у, Вуловић и другови су проглашени невиним и посмртно рехабилитовани.
== Лично ==
| |||