Љума (област) — разлика између измена

[[Датотека:Overview of Albanian tribes, Franz Seiner, 1918.jpg|200px|мини|десно|Албанска племена и бајраци на карти Франца Сејнера из 1918. године. Племе тј. област Љума обележна је бројем 37.]]

 

Само мали део области, половина историјског бајрака Тертхора, се налази унутар граница [[Србија|Србије]], недалеко од града [[Призрен]]а на граници са Албанијом.

Област Љума се први пут у писаним изворима помиње у [[16. век]]у (1571—1591), као нахија [[Пећки санџак|Пећког санџака]]. У [[17. век]]у албански бискуп [[Франг Барди]] помиње област Љуму као најисточнију границу римокатилчке епархије Сапе.<ref name="Gjabri">Fejzulla Gjabri (Department of Culture of Albania), Information about the Heroic Epos in the Province of Luma</ref> Службеник при српском конзулату у Приштини Бранислав Нушић је у свом путопису из 1894. године подвлачи „Љума је до осамнаестог столећа сва била српска”. Нушић је у Љуми боравио двадесетак дана и забележио је да је у Љуми до 1820. године много људи говорили српски језик. [[Иван Јастребов]], ру­ски кон­зул у При­зре­ну, помиње како су му Љумани причали да су њихови оцеви још говорили српски. Имена села у Љуми за­др­жа­ла су се и данас још српска, та­ко: [[Топољане]], Побрег, Ново Село, Гостиљ, Добруша, Враница итд. У свим љумским селима држи се још слава, и то по старом обичају; го­сти се го­сте по три да­на. Највише се слави Св. Никола, Св. Димитрије, Св. Ђорђе и Св. Илија”.

 

1. Бајрак Рафша (бајрактар ​​је био центриран у Бицају)<br />

2. Бајрак Тејдрине (бајрактар ​​је био центриран у Ујмишту, а затим у Домају)<br />

У Љумском округу је тада било око 300 кућа са до 12000 душа мушког пола. Годишње су плаћали десетак од 91000 пијестера, данак од оваца 32000 пијестера и порез од 63000 пијестера по глави. Од тако великог округа је долазило веома мало прихода у благајну јер Љумани нису били вољни да плате и јер сматрају да су привилеговани људи. Хвалили су се скоро са родбинским везама са старим царевима који су им давали привилегије. И заиста нека села као [[Топољане]], Чајља, Калис и Паљуш (Балешће) су имала посебан ферман султана [[Мурат III|Мурата III]] (1574—1595) из 1585. златом исписан. Ферман се чувао у селу Топољане код Иљиз-аге. [[Коџа Синан-паша]] им је испословао овај ферман јер је родм из села Топољане. Арнаути су поарнаутили целу српску Љуму и Дебар. Релани су српски језик сачували само зато што нису били у јачем контакту са Арнаутима, живели су у затуреним кланцима који их спасава од навале арнаутског елемента. Горанци се нису поарнаутили јер мусшки веи део времена проводе на раду у Бугарској и Србији и Румелији, а жене су избегавале да ступају у контакт с мушкарцима. Горанци сем српског не чују ни један други језик када се врате кући, а језик кваре бугаризмима, где су многи радили. У Љуми је на обали Дрима код села Радловце било једно порушено утврђење. Зове се Градиште а један старац је рекао да се зове и ''Градом на пољани''. Зграда је из српског или ромејског времена. У подножју утврђења је поток по имену Ресник. Код села Радловце је сачувано старо хришанско гробље. Житељи га зову гробљем њихових дедова и прадедова. Јастребов је писао и о планини [[Јалич]] као и другим планинама на којима је обичај да се људи пењу на велике црквене празнике. Љумани, осим Св. Илије за своје празнике су држали и Св. Ђорша и Св. Димитрија по старом календару. Сељани Побрега празнују Св. Николу 9. маја, а у том селу су видљиви темељи цркве са старим гробљем.

 

 

У Љуми, као и у другим местима је веома мало правих Арнаута, као што је мало њиховох назива рејона овог или оног сека. Без обзира што су муслимани, Љумани, староседиоци су почели ступати у родбинске везе с Арнаутима досељеницима иу Чидне и Дукађина, ипак одмах се може разликовати прави Арнаутин од арнауташа. Тип последњих срее се само међу Србима. Сама имена села сведоче о томе да су ту живели Срби. Паше из [[Ујмиште|Ујмишта]], [[Топољане|Топољана]] и [[Виља|Вилње]] су били чисти Срби и гнушали су се Арнаута и због тога што су ови били католици. Тек њиховим преласком у ислам, староседеоци ступају с њима у сродство. И у доба Јастребова Фанди не уживају љубав међу арнауташима (од Срба делом и зато што су латини, а и зато што чистоћа није особина која их краси). Јастребов исправља грешку Барлеција који је тврдио да су Дебрани говорили српски, а у Љуми албански. Барлеци није обишао тај крај.

 

 

 

== Референце ==