Историја Русије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 156:
Цар Николај је умро остављајући за собом многа нерешена питања. Годину дана пре тога, Русија је узела учешће у [[Кримски рат|Кримском рату]], који је вођен пре свега на [[Крим]]ском полуострву.<ref>{{cite web|url=http://www.iep.utm.edu/r/russian.htm| work = The Internet Encyclopedia of Philosophy| title = Russian Philosophy| accessdate=23. 7. 2007.|author=Thomas Nemeth}}</ref> Пошто је одиграла главну улогу у Наполеоновом поразу, Русија је сматрана непобедивом војном силом, али је насупрот томе претрпела значајне губитке због слабости режима цара Николаја.
Када је [[Александар II Николајевич|Александар II]] дошао на престо [[1855]], постојала је потреба за хитним реформама. Узнапредовали хуманитарни покрет, који је касније био повезан са [[аболиционизам|аболиционистичким покретом]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] пре [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]], тражио је укидање кметства. Током [[1859]]. се процењивало да је у Русији било више од 23 милиона кметова (целокупна Русија је бројала око 69 милиона
[[Руска реформа о еманципацији]] из [[1861]]. године је најзначајнији догађај у руској историји [[19. век]]а. Био је то почетак краја монопола аристократије над земљом. Реформа је донела прилив радне снаге градовима, подстакла је индустријску производњу, број припадника средње класе се повећао, као и њихов утицај; ипак, уместо да добију земљу, ослобођени сељаци су морали да плаћају порезе које је убирала држава, а земљопоседницима је плаћена скромна сума за поседе које су изгубили. У највећем броју случајева сељаци су добијали најгору земљу. Сва земља која је предата сељацима је била у колективном власништву ''мира'', сеоске заједнице, која је вршила поделу земље и надгледање поседа. Иако је кметство укинуто, његови резултати нису много ишли на руку сељацима па револуционарне тензије нису умањене, упркос намери Александра -{II}-.
| |||