Ћилибар — разлика између измена

'''Ћилибар''' или '''јантар''' је [[фосил]]на [[смола]], која се употребљава за израду [[накит]]а и лакирање. Иако није [[минерал]], јер нема [[кристална структура|кристалну структуру]], сматра се драгим камењем. [[Грчки језик|Грчки]] назив за ћилибар је електрон, те одатле потиче и назив за [[електрицитет]] (приликом трљања, ћилибар се наелектрише). Ћилибар се добијао из [[четинари|четинарског]] дрвета ''-{[[Pinus succinifera]]}-'', које је изумрло. То је тврди ломљиви материјал, ароматичан, [[растворљивост|растворљив]] у [[киселина]]ма. Обично је полутранспарентан са сјајном површином. Могуће га је полирати. Садржи сукцинатну киселину у комплексираном облику. Синтетички ћилибар је фенол-формалдехидна (или друга) смола. Јантарно уље је смеса [[терпен]]а и користи се за лакирање.<ref>-{J. A. Vaccari:Materials Handbook, McGraw Hill}-. 2002. {{ISBNpage|year=2002|isbn=978-0-07-136076-0|pages=}}.</ref>

Почетком 19. века сматрало се да ћилибар потиче искључиво из области [[Балтичко море|Балтика]]. Пруски хемичар [[Ото Хелм]], полазећи од чињенице да балтички ћилибар садржи висок степен сукцинатне киселине, закључио је да балтички карактерише најмање 3% ове супстанце. Годинама је проценат сукцинатске киселине био тест за утврђивање порекла ћилибара.