Ђоко Павићевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 97:
По доласку на терен никшићког среза, био је распоређен у Штаб [[Никшићки партизански одред|Никшићког партизанског одреда]], који се налазио у [[Горње Поље|Горњем Пољу]]. Овде се упознао са командантом одреда [[Сава Ковачевић|Савом Ковачевићем]], коме се одмах допала Ђокова одлучност и приврженост борби. Брзо су се спријатељили и Сава га је често питао за савете и тражио његово мишљење. Понекад је између њих долазило до жучних расправа, али је као старији Ђоко успевао да обузда плаховитог Саву. Временом се између њих развио веома присан однос, па је Ђоко без устезања могао Сави рећи све оно што му други нису смели. Знао је и да га прекори, када би у његовом присуству преоштро критиковао неког од бораца. Недуго након његовог доласка, у Горње Поље је прешао Главни штаб НОП одреда Црне Горе. Заједно са члановима Главног штаба, Ђоко је учествовао на зборовима и конференцијама. Иако су Иван Милутиновић, [[Митар Бакић]], [[Веселин Маслеша]] и др, били веома добри говорници, редовно су позивали Саву и Ђока да са њима учествују на конференцијама и говоре окупљеном народу и борцима. Њихова појава остављала је утисак на окупљене, а Ђоко је увек говорио са пуно патриотизма и одлучности. Његови говори, посебно су се свидели новинару Веселину Маслеши, који их је бележио у своју свеску и касније читао члановима [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба]].{{sfn|Копривица|1964|pp=90–99}}
Против партизанских снага у Црној Гори, [[Херцеговина|Херцеговини]] и источној [[Босна|Босни]], италијанско-квинслишке снаге су половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1942.|априла 1942.]] покренуле [[Трећа непријатељска офанзива|велику офанзиву]]. На широком фронту од [[Грахово (Никшић)|Грахова]] до [[Колашин]]а, црногорске партизанске снаге водиле су борбе против надмоћнијих италијанских снага, а како је тада дошло и до заоштравања сукоба са [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]], али и њихове сарадње са Италијанима, партизанске снаге су се нашле у веома тешкој позицији. Суочени са нападима бројнијих непријатеља, главнина партизанских снага из Црне Горе повлачила се ка Пиви. Заједно са партизанима повлачио се и велики број народа, углавном њихових присталица и чланова породица. Међу њима се налазила и Ђокова жена Добрица, која је након пуштања из затвора, заједно са млађим ћеркама прешла на ослобођену територију. Како се број људи, који је кренуо за партизанима, повећао до те мере да је борцима било немогуће да одступају и носе рањенике, Главни штаб је на [[Голија|Голији]] донео одлуку да се породице врате својим кућама. Ова одлука Ђока је тешко погодила, али јој се није противио. Доласком у Пиву, део бораца био је деморалисан ратним напорима и стањем у коме су се нашли. Ђоко је заједно са члановима Главног штаба обилазио борце и држао им патриотске говоре покушавајући да им врати веру у победу. Уз подршку делова [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]], црногорски партизани су отпочели са постепеним повлачењем из Пиве према планинама [[Маглић (планина)|Маглић]]у, [[Волујак]]у и [[Вучево|Вучеву]]. Након преласка у Босну, Ђоко је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|16. јуна 1942.]] у селу [[
=== Са Петом пролетерском ===
| |||