Џгантија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 13:
| Link = http://whc.unesco.org/en/list/310
}}
'''Џгантија''' ({{јез-малт|Ġgantija}}, изговор -{[dʒɡɐnˈtiːjɐ]}-; ''Торањ титана'') је [[мегалити|мегалитски]] храмовни комплекс из епохе [[неолит]]а (од 3600 до 2500. п. н. е.) на острву [[Гоцо]] на [[малта|Малти]]. Најстарији је из групације [[мегалитски храмови на Малти|мегалитских храмова на Малти]] и старији је чак од [[египатске пирамиде|египатских пирамида]].
 
Ову верску структуру чине два гигантска храма посвећена култу плодности о чему сведоче бројне фигуре и статуете пронађене на том локалитету а које се односе на тај култ. Према легенди становника острва Гоцо, храмове су изградили [[Титани]] као место за ходочашћа и приношење жртви.<ref>{{citation | last = De Soldanis | title = Gozo, Ancient and Modern, Religious and Profane, Book I |pages = 86-8886–88}}</ref>
 
Од [[1980]]. овај комплекс је на листи [[светска баштина|Светске баштине]] [[унеско|Унеска]].
 
== Карактеристике храмова ==
Храмови Џгантија смештени су у централном делу острва Гоцо на висоравни Шара. Комплекс чине два храма изграђених један поред другог и окружених оградом од камених блокова висине и до 5,5 метара и тежине до 50 тона. Јужнији храм је доста пространији и старији и изграђен је око 3600. п. н. е., а такође је и доста боље очуван.<ref>{{citation| last = Trump | title = Malta: An Archaeological Guide |page pages= 159}}</ref> Храм чини 5 великих [[апсида]], а видљиви су и остаци малтера који је некада вероватно прекривао неравне зидове.<ref>{{citation| last = Żammit, Mayrhofer| title = The Prehistoric Temples of Malta and Gozo |page pages= 152}}</ref> Оба храма су изграђена у за то доба типичном малтешком силу са планом у облику листа детелине. Полукружне апсиде су повезане централним ходником и претпоставља се да су у време настанка биле наткривене. Занимљиво је да у доба настанка ових храмова тадашња цивилизација на Малти није познавала метално оруђе за рад, као ни точак. Верује се да су приликом преношења огромних камених блокова на градилиште кориштени примитивни куглични лежајеви од камена, о чему сведоче и бројне камене громаде сфероидног облика пронађене у околини храмова. И ови храмови су, уосталом као и сви слични објекти на Малти из тог времена окренути ка југоистоку. Јужни храм је висок до 6 метара. На улазу се налази удубљење у великој каменој стени које је вероватно било испуњено водом и служило је за ритуална прања пре уласка у сам храм. Унутар сваке апсиде пронађени су остаци олтара (жртвеника) и бројне животињске кости, па се претпоставља да су се у овим храмовима приносиле животињске жртве.<ref>{{citation | last = Żammit, Mayrhofer |page = 150 | title = The Prehistoric Temples of Malta and Gozo| pages = 150 }}</ref>
 
== Истраживања и публикације ==
[[Датотека:Plan des temples de Ggantija.png|250px|мини|десно|План храмова Џгантије]]
Пре ископавања и поновног открића ових храмова на острву [[Гоцо]] су постојале легенде о великим паганским храмовима у централном делу острва и на основу тих легенди је [[француска|француски]] графичар [[Жан-Пјер Овел]] израдио готово тачан план тих храмова (на слици десно).<ref>{{citation| last = Trump | title = Malta: An Archaeological Guide |page pages= 156}}</ref> Године [[1827]]. тадашњи британски управник Гоцоа наредио је да се локалитет на којем су се налазили храмови а који је био препун рушевина рашчисти приликом чега је уништен велики део аутентичних остатака.<ref>{{cite web | title= Prehistoric Temples of Malta| url= http://www.art-and-archaeology.com/malta/malta.html |accessdate = 19. 9. 2008.}}</ref> На сву срећу један немачки сликар је пар година раније приликом посете овом месту урадио скицу локалитета што је касније послужило као важан документ о самом локалитету пре уклањања остатака. Након рашчишћавања земљиште је постало приватно власништво све до [[1933]]. када је влада извршила експропријацију локалитета. Одмах су почела ископавања и обимни археолошки радови на том локалитету.
 
Храмови Џгантије су уврштени на [[Унеско]]ву листу [[светска баштина|Светске баштине]] [[1980]]. која је проширена [[1992]]. када је на њу додато још 5 мегалитских локалитета са [[гоцо|Гоца]] и [[малта (острво)|Малте]]. Сви заједно улазе на јединствену листу под називом [[Мегалитски храмови на Малти]].<ref>{{cite web | title= World Heritage Centre - World Heritage List| url= http://whc.unesco.org/en/list#note15 |accessdate = 19. 9. 2008.}}</ref>
Ред 47:
* [http://www.heritagemalta.org/sites/ggantija/ggantijainfo.html Подаци о локалитету на сајту -{heritagemalta.org}-]
* [http://www.heritagemalta.org/collections/ggantija/ Интерактивна презентација локалитета]
* [http://maps.google.com/maps?f=q&source=s_q&hl=en&geocode=&q=Malta&sll=41.8,-87.603954&sspn=0.00995,0.014935&ie=UTF8&ll=36.047152,14.268907&spn=0.002698,0.003734&t=h&z=18 Џгантија на Гугловим мапама]
 
{{УнескоМалта}}