Џејмс Џорџ Фрејзер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 18:
| напомене =
}}
'''Џејмс Џорџ Фрејзер''' ({{јез-енг|Sir James George Frazer}}; рођен 1. јануара 1854. у [[Глазгов]]у, [[Шкотска]] — умро 1941. у [[Кембриџ]]у, Кембриџшир, Енглеска) био je шкотски антрополог, фолклорист и класични филолог.
== Биографија ==
Ред 24:
Рођен је у породици која је припадала имућним пословним круговима Глазгова. Најпре се школовао у [[Глазгов]]у, а 1873. године се уписао на [[Тринити колеџ у Кембриџу]]. Тамо је као професор социјалне антропологије остао до краја живота. У Кембриџу је студирао класичну филологију и филозофију, а затим и право. За антропологију се заинтересовао после читања Тајлоровог дела ''Примитивна култура'' ( ''Primitive Culture'', 1871)<ref name="zlatna"> Џејмс Џорџ Фрејзер, ''Златна грана: проучавање магије и религије'', књ.2, стр.443-445, Београд, БИГЗ,1977.</ref> . Сматра се припадником Еволуционистичке школе мишљења у антропологији.
Иако је највећи део својих радова посветио антропологији није занемарио ни класичну филологију. По сведочењу његових ученика и сарадника, међу њима [[Бронислав Малиновски|Бронислава Малиновског]] и Марета (Marett), као и Фрејзеровог секретара и биографа Ангуса Давнија (Angus Downie) представљају Фрејзера као великог радника и повученог човека који је највећи део свога времена проводио у библиотеци <ref name="zlatna"/>.
Иако је био велики поборник истраживања на терену, никада није напустио салон. Написао је важан упитник у неколико издања између 1887. и 1916. Доста се ослањао на извештаје људи који су живели са народима - предметом проучавања, пре свега мисионарима <ref>
Премда је његов еволутивни след одбачен Фрејзерова синтеза [[Културна антропологија|културне антропологије]] као нове науке и традиционалних хуманистичких истраживања, његови живи описи егзотичних културних веровања и обичаја су били веома утицајни.
Он је још за живота добио највећа признања у својој домовини и иностранству, али је тешко подносио критике на рачун свога дела. Преминуо је 1941. у 87 години.
== Златна грана (The Golden Bough) ==
У делу ''Златна грана'' (1890; проширено на дванаест томова 1911-1915
Окосницу ''Златне гране'' чини мит о владавини свештених краљева у Дијанином светилишту у шуми на обали језера Неми у албијским брдима у Италији. Да би заузео место свештеног краља потенцијални наследник би морао да са врха једног дрвета одломи грану имеле ( ''златну грану'') и да убије свог предходника. Због тога је Дијанин свештеник живео у сталном страху од претендента на његов положај и са мачем даноноћно чувао дрво на коме је била грана имеле.
Фрејзер је себи поставио два питања: ''Зашто је Дијанин свештеник морао да убије свог претходника?И зашто је пре него што ће га убити морао да са одређеног дрвета одломи грану коју су поистовећивали са Вергилијевом златном граном?''
Ред 41:
* Балдер величанствени
''Златна грана'' је класично антрополошко дело. Иако се наш став према класицима мења, то не умањује пионирски дух Џ.Џ. Фрејзера. Под утицајем његових истраживања за примитивне културе су се заинтересовали такви научници као што су : [[Фројд]], [[Емил Диркем|Диркем]], Мос, [[Лисјен Леви-Брил|Леви-Брил]], [[Бронислав Малиновски|Малиновски]]<ref>
== Библиографија ==
Ред 51:
* ''Обожавање природе'' ( ''The Worship of Nature''), 1926.
* ''Митови о пореклу ватре''(''Myths of the Origin of Fire'')
* ''Развитак Платонове теорије о идејама'' (''The Growth of Plato`s Ideal Theory'')
* ''Отава'' (''Aftermath'')
| |||