Бранислав Секулић — разлика између измена

| слика = Sekulic Branislav.jpg

| омладинске_године = 1921 -1924

| голови =

| репрезентација_(године) = 1925-1936

| репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Југославије|Краљевине Југославије]]

| репрезентација_(наступи) = 17

| репрезентација_(голови) = (8)

Почео је да игра у [[Београд|београдским]] клубовима Јавор, Душановац, Карађорђе и Соко као играч подмлатка, да би већ [[1921|1921.]]. са братом Драгутином заиграо за први тим Душановца - са свега 15 година. Обојица су играли и у Карађорђу (Бане као центарфор) и освојили првенство другог београдског разреда.

После Сокола, прелази у београдску [[СК Југославија|СК Југославију]] у чијем подмлатку су већ играли браћа „Моша“ и Никола Марјановић, „Баја“ Драгићевић, „Чича“ Лубурић и Дача Ђурић. Са овим играчима доживео је пуну играчку афирмацију и у дресу СК Југославије одиграо је 156 утакмица и постигао 110 голова. Као одличан техничар и добар стрелац, посебно се истакао у првенству [[1924|1924.]]. и 1925. кад је СК Југославија освојила две једине титуле првака државе. Играо је на месту центарфора, леве полутке а најчешће као лево крило.

Уз 28 утакмица за репрезентацију Београда и две за „Б“ екипу Југославије ([[1934]] — [[1937]]), за који је постигао један гол, одиграо је и 17 утакмица за најбољу селекцију Југославије и постигао осам голова. Дебитовао је [[4. новембар|4. новембра]] [[1925|1925.]]. у пријатељској утакмици против [[Фудбалска репрезентација Италије|Италије]] (1:2) у [[Падова|Падови]], а последњу утакмицу одиграо је такође у пријатељској утакмици [[13. децембар|13. децембра]] [[1936]]. против [[Фудбалска репрезентација Француске|Француске]] (0:1) у [[Париз]]у.

Бранио је боје [[Фудбалска репрезентација Југославије|Југославије]] на првом [[Светско првенство у фудбалу 1930.|Светском првенству 1930.]] у [[Уругвај]]у, а [[26. август]]а [[1934|1934.]]. против [[Фудбалска репрезентација Пољске|Пољске]] (4:1) у Београду постигао је три гола.

Кад је јула [[1926|1926.]]. напустио Југославију, био је међу првим југословенским фудбалерима који су као професионалци играли у иностранству. У Француској је играо за [[ФК Монпеље|Монпеље]] и [[ФК Клуб Франсе|Клуб Франсе]], и на куп утакмици Монпеље - САП (11:0) постигао девет голова. Играо је и у [[Швајцарска|Швајцарској]] за [[Цирих|циришки]] [[ФК Грасхопер|Грасхопер]] и [[Женева|женевску]] екипу [[ФК Уранија|Ураниа]].

Вративши се у Југославију, у сезони [[1935]]/[[1936|36.]]. поново је играо за београдску СК Југославију, затим је прешао у [[СК Јединство Београд|Јединство]] у коме је [[1937|1937.]]. године завршио каријеру.

Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је у заробљеништву, а после рата се истакао као одличан тренер и педагог. Био је тренер београдске [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]], [[Нови Сад|новосадске]] [[ФК Војводина|Војводине]], [[Суботица|суботичког]] [[ФК Спартак|Спартака]], [[ФК Пролетер Зрењанин|Пролетера]] из [[Зрењанин]]а и [[ФК Јединство|Јединства]] из [[Стара Пазова|Старе Пазове]], а кад је [[1957|1957.]]. напустио [[Југославија|Југославију]], био је тренер у [[ФК Фрибург|Фрибургу]] ([[1961]]), [[Лијеж]]у ([[1962]] — [[1963]]), у [[Аустрија|Аустрији]] ([[1965]] — [[1966]]) и [[1967]]. поново у Фрибуру ([[Швајцарска]]).