Симон де Бовоар — разлика између измена

У периоду између 1950. и 1960. де Бовоар је писала дневнике с путовања по [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кина|Кини]].<ref>de Beauvoir, "America Day by Day", Carol Cosman (Translator) and Douglas Brinkley (Foreword), Berkeley. {{page1|location=|publisher=University of California Press|year=1999|isbn=9780520210677|pages=}}</ref> Издани су јој бројни есеји и фикција, а објавила је и неколико збирки кратких прича, укључујући и ''Сломљену жену'', која се, баш као и нека друга дела из овог периода бави искуством старења. Њен есеј ''Старење'' редак је пример интелектуалне медитације о самоћи какву људи доживљавају ако не умру пре шездесете године живота. Тада пише и [[Аутобиографија|аутобиографију]] у четири тома: ''Успомене добро одгојене кћери'', ''Напон живота'', ''Снага околности'' те ''Све речено и учињено''.<ref name="iep.utm.edu"/> Године 1980, објављена је књига ''Кад духовне ствари долазе прве'', збирку кратких прича базираних на животима жена важних за де Бовоар.<ref name="iep.utm.edu"/> Иако су приче написане чак и пре романа ''Гошћа'', де Бовоар их дуго није сматрала вреднима објављивања, стога су издане тек четрдесет година након настанка. У овом је периоду де Бовоар одржавала састанке уредника часописа ''Модерна времена'' у свом стану. Након Сартрове смрти [[1980]]. године, де Бовоар је објавила писма која јој је писао. Умрла од упале плућа 14. априла, [[1986]]. године у Паризу, у својој 78. години.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/women/article-9014010|title=Archived copy|accessdate=16. 7. 2012|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111213135908/http://www.britannica.com/women/article-9014010|archivedate=13. 12. 2011|df=dmy-all}}</ref> Сахрањена је поред Сартра на гробљу [[Монпарнас]] у [[Париз]]у.

 

 

== Дела ==

=== Други пол (-{''Le Deuxième Sexe''}-) ===

 

 

Према де Бовоар, два су фактора превасходно утицала на скорашњу еволуцију женског положаја: начин партиципације у производњи и укидање репродуктивног ропства.{{sfn|Beauvoir|2009|p=139}} Мајчинство је оставило жену заковану за тело, што је мушкарцу омогућило да њоме доминира.{{sfn|Beauvoir|2009|p=75}} У [[Античка Грчка|античкој Грчкој]] (с изузецима попут [[Спарта|Спарте]], где ништа није угрожавало женску слободу), жене су биле третиране попут робова. У [[Римско царство|Римском царству]] уживале су већа права, али ипак су биле дискриминисане на бази пола.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=96, 100, 101, 103}} Што се [[Хришћанство|хришћанства]] тиче, де Бовоар тврди да је оно - уз изузетак германске традиције - настојало подчинити жене.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=104–106, 117}} У књизи наглашава промене у динамици моћи коју доноси такозвана 'дворска љубав' [[12. век]]а, претходница данашње романтичне љубави.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=108, 112–114}} Затим описује период раног [[15. век]]а где посебно истиче мистичарку, писца и реформаторку [[Света Терезија Авилска|Терезију Авилску]]{{sfn|Beauvoir|2009|p=118|ps=}} која је доказала да се жена може уздићи веома високо кад су јој осигурани исти услови какве имају мушкарци. Кроз [[19. век]] законски је статус жена остао непромењен, али индивидуе су се истицале својим радом. Де Бовоар проналази грешке у Наполеоновом коду, критикује [[Огист Конт|Огиста Конта]] и [[Оноре де Балзак|Онора де Балзака]]{{sfn|Beauvoir|2009|pp=127–129}}, те описује [[Пјер Жозеф Прудон|Пјера Жозефа Прудона]] као антифеминисте.{{sfn|Beauvoir|2009|p=131}} [[Индустријска револуција]] је омогућила жени да се макне из дома, али због ниских надница ово је мач са две оштрице.{{sfn|Beauvoir|2009|p=132}} Де Бовоар пише о расту [[синдикат]]а и партиципацији жена у њима. Затим описује ширење [[контрола рађања|контрацептивних метода]] и борбу за репродуктивна права и [[побачај|абортус]].{{sfn|Beauvoir|2009|pp=133–135, 137–139}} Бави се историјом [[сифражеткиње|женског суфражетског покрета]]{{sfn|Beauvoir|2009|pp=140–148}} те закључује да су жене попут [[Роза Луксембург|Розе Луксембург]] и [[Марија Кири|Марије Кири]] демонстрирале да није женска инфериорност оно што одређује њихову историјску неважност, већ је обрнуто: њихова историјска безначајност их је проклела и учинила инфериорнима.{{sfn|Beauvoir|2009|p=151}} Де Бовоар делове књиге посвећује [[Менструација|менструацији]], [[Невиност|девичанству]], женској [[људска сексуалност|сексуалности]] и [[секс|полним односима]] (укључујући и оне [[Хомосексуалност|хомосексуалне]]), [[брак]]у, мајчинству и [[Проституција|проституцији]].{{sfn|Beauvoir|2009|pp=168, 170}} Пишући о делима [[Henry de Montherlant|Анри де Монтерлана]], [[D. H. Lawrence|Д. Х. Лоренса]], [[Paul Claudel|Пола Клаудела]], [[Андре Бретон]]а и [[Стендал]]а, уочава да се овде рефлектују велики, колективни митови о жени.{{sfn|Beauvoir|2009|p=261}} Жена је 'привилегована друга', с тим да њена друготност зависи од тога како ће се норма (мушкарац) позиционирати.{{sfn|Beauvoir|2009|p=262}} 'Мистерија' је један од најпроминентнијих мушких митова о жени.{{sfn|Beauvoir|2009|p=268}} Како би га оповргнула, де Бовоар објашњава да мистичност није задана полом, већ ситуацијом - она је обележје сваког роба.{{sfn|Beauvoir|2009|p=271}}

* ''Le Malentendu du Deuxième Sexe'', by [[Suzanne Lilar]], 1969

* ''Feminist theory & Simone de Beauvoir'', by [[Toril Moi]], 1990

* {{Cite book| ref=harv|last=Appignanesi|first=Lisa|title=Simone de Beauvoir|location=London|publisher=Penguin|year=1988|isbn=978-0-14-008737-6|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv||last=Bair|first=Deirdre|title=Simone de Beauvoir, a biography|location=New York|publisher=Summit Books|year=1990|isbn=978-0-671-60681-7|pages=}}