Вампир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.149.204.40 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 1:
{{Redirect|Вампири|музичку групу|Вампири (музичка група)}}[[Датотека:Burne-Jones-le-Vampire.jpg|мини|десно|200п|''Вампир'', слика Филипа Берн-Џоунса]]
'''Вампир''' је митолошко биће из [[стара словенска вера|словенске митологије]], посебно на [[Балканско полуострво|Балкану]] и у [[Украјина|Украјини]], које преживљава тако што се храни животном енергијом (углавном у виду [[крв]]и) живих бића, без обзира на то да ли је вампир упокојено или живо биће.<ref name="Levkievskaja">{{fr icon}} {{cite journal|last=Levkievskaja| first = E.E.|year=1997| title = La mythologie slave : problèmes de répartition dialectale (une étude de cas : le vampire)| url = https://web.archive.org/web/20120119082207/http://www.recherches-slaves.paris4.sorbonne.fr/Cahier1/Levkievskaja.htm| journal = Cahiers Slaves| volume = 1| doi = | pmid = | accessdate=29. 12. 2007.}}</ref>{{sfn|Créméné|1981|p=89}}<ref name="Bunson. pp. 219">Bunson, ''Vampire Encyclopedia''. pp. 219.</ref><ref>Словник символів, Потапенко О.І, Дмитренко М. К, Потапенко Г.І. та ін, 1997.[https://web.archive.org/web/20070927212332/http://www.ber.te.ua/cgi-bin/dic/dic.php?nom=359] online article.</ref>{{sfn|Dundes|1998|p=13}}<ref>{{cite encyclopedia|title=Vampire| encyclopedia = Encyclopaedia Britannica| volume = 27| publisher = Encyclopaedia Britannica Company|year=1911|pages=876}}</ref> Вампиром се сматрао дух умрлог или леш кога је оживео зао дух или ђаво. Иако су приче о вампирима забележене у многим културама, можда чак и од [[преисторија|праисторије]]<ref>Frost, Brian J. ''The Monster with a Thousand Faces: Guises of the Vampire in Myth and Literature'', University of Wisconsin Press (1989). pp. 3.</ref>, израз вампир није постао чест све до почетка 18. века, након прилива вампирског [[сујеверје|сујеверја]] у [[западна Европа|западну Европу]] из области где су вампирске легенде биле честе, попут [[Балканско полуострво|Балкана]] и [[источна Европа|источне Европе]]<ref name="SU223">{{harvnb|Silver|Ursini||pp=22—2322–23}}</ref>, мада су у локалним варијантама такође познати под различитим именима, као што су [[вриколак]] у [[Грчка|Грчкој]] и [[стригој]] у [[Румунија|Румунији]]. На слику повратника-вампира који пије или сиса крв можда су утицале и грчке [[Ламије]]. Повећан степен вампирског сујеверја у Европи доводио је до [[масовна хистерија|масовне хистерије]], а у неким случајевима доводило је до пробијања лешева и оптужби за вампиризам.
 
Иако су вампири из народних веровања на Балкану и источној Европи имали широк спектар облика у распону од скоро човека до надуваних трулих лешева, тумачење [[хришћанство|хришћанске цркве]] и успех [[вампирска књижевност|вампирске књижевности]]<ref name="Development">{{Cite book| author = Mariah Larsson, Ann Steiner | title = Interdisciplinary Approaches to Twilight: Studies in Fiction, Media and a Contemporary Cultural Experience| url = https://books.google.com/books?id=IFHoicjI2d8C&pg=PA270| accessdate=12. 4. 2012|year=2011| publisher = Nordic Academic Press|isbn=978-91-85509-63-8| quote = The fear of vampirism embodied in these early conceptions was used by the Church in order to impose its fundamental values on society. The Church therefore changed some of the typical vampire traits and gave them more religious connotations that are still very much in evidence in the vampire genre today. For example, the destruction of the vampire became a religious rite; crucifixes and holy water bestowed protection; and drinking the blood of a sinner strengthened the power of the Devil, while taking Communion afforded the communicant protection. Besides their roots in folklore and the influence of Christianity, vampire traits were shaped in the development of vampire literature.}}</ref><ref name="Lore">{{Cite book| author = James Craig Holte | title = Dracula in the Dark: The Dracula Film Adaptations| url = https://books.google.com/books?id=As8cClbbGqgC&pg=PA14| accessdate=12. 4. 2012|year=1997| publisher = [[Greenwood Publishing Group]]|isbn=978-0-313-29215-6| quote = Christian belief played an important part in the development of vampire lore. According to Montague Summers, who describes the Christian position in detail in ''The Vampire: His Kith and Kin'', Christianity accepts the existence of vampires and sees the power of the devil behind their creation. Since vampires are servants of Satan, the Church has power over them. Thus vampires f;ee from and can be destroyed by the crucifix, relics of saints, the sign of the cross, holy water, and above all, a consecrated host.}}</ref>, односно романа „[[Вампир (роман)|Вампир]]“ [[Џон Полидори|Џона Полидорија]] из 1819, су установили архетип харизматичног и префињеног вампира. „Вампир“ је био најутицајније вампирско дело почетком 19. века<ref name=autogenerated1>Silver & Ursini, ''The Vampire Film''. pp. 37–38.</ref> и инспирисало је дела као што су „[[Вампир Варни]]“ и „[[Дракула]]“.<ref>{{Cite video|people=Frayling, Christopher| title = "Nightmare: The Birth of Horror; Dracula"| medium = TV-series| publisher = BBC| location = England|year=1996}}</ref> Сам роман „Вампир“ је био заснован на недовршеној причи [[џорџ Гордон Бајрон|лорда Бајрона]] „[[Део романа]]“, објављене 1819.
 
Међутим, тек је роман „Дракула“ [[Брем Стокер|Брама Стокера]] из 1897. упамћен као суштински вампирски роман и који је обезбедио основ савремене вампирске фикције. Дракула је заснован на ранијим митовима о [[вукодлак|вукодлацима]] и сличним легендарним демонима, и „био је израз забринутости тог доба“ и „страховање касног [[Викторијанско доба|викторијанског]] [[патријархат]]а“.<ref name=Sellers>Sellers, Susan. ''Myth and Fairy Tale in Contemporary Women's Fiction'', Palgrave Macmillan (2001). pp. 85.</ref> Успех ове књиге је изродио препознатљив вампирски жанр и даље популаран у 21. веку, уз бројне књиге, филмове, видео игре и телевизијске емисије.
Ред 18:
Вампир се открива обично по дану, када је безопасан, и то тако што се преко гробља преводи [[вранац]] без белега, јер он не сме да пређе преко вампира. Када раскопају гроб од којег коњ зазире, ако у њему пронађу нераспаднут леш, са отвореним, разрогаченим очима и после смрти пораслим ноктима и косом, избоду га [[Глогов колац|глоговим колцем]] и баце у ватру да сагори. Каткад се око гробова посипа пепео и песак, неки кажу да да би се вампир открио по отисцима стопа, а други да је чин више магијски, уз речи упућене умрлом: ''„Кад све то пребројиш, тад да се повампириш.“''
 
Верује се да вампири понекад посећују и своје удовице и  да са њима могу имати и порода. Дете рођено из односа са вампиром назива се '''''вампировић'''''. Ова деца немају сенку, имају мањак костију и изразито велику главу којом не могу гледати горе; она су способна да пронађу, виде и убију вампира. Новије приче истичу да је њихова крв отровна за вампире, али овога у предању нема ни у траговима, иако би се могло закључити, као „друга страна“ забележеног веровања да се онај ко убија вампира мора добро пазити да га његова крв не испрска јер би се у противном и сам могао повампирити након смрти (вероватно се догодило [[Арнаут Павле|Арнауту Павлу]], који се помиње нешто касније).<ref>Гајић, Ненад (2011.); Словенска митологија, Београд: Лагуна</ref>
 
Вампире одбијају бели лук и грожђе, као и крст насликан катраном на вратима куће; овај крст је прехришћански. [[Словени]] су ипак, уместо одбране, радије преузимали превентивне мере, попут сахрањивања тела лицем ка земљи. Да се не [[повамири]], мртвацу се и засеца кожа и секу тетиве испод колена, или му се забада [[глогово трње]] под нокте; мисли се да се раније [[глогов клин]] забијао и у чело и да су се сумњивом мртвацу чак секли глава или удови. Код [[Срби|Срба]] постоји још један магијски поступак заштите од [[повампирења]] – да се на месту где је лежала глава умрлога закује [[глогов шиљак]], касније дрвени или гвоздени ексер, а до данас се понегде сачувао и обичај да се, покрај крста, на гроб закуца и мали [[глогов кочић]]. Такође се преко свежег гроба и око њега набацивало трње, и то обично глогово, од кога вампир зазире, па зато не може да се пробије из земље.
Ред 62:
* {{Cite book| ref=harv|last=Introvigne|first=Massimo|title=La stirpe di Dracula: Indagine sul vampirismo dall'antichità ai nostri giorni|year=1997|location=Milan|publisher=Mondadori|isbn=978-88-04-42735-3|pages=}}<!--Coll. Antropologia-->
* {{Cite book| ref=harv|last=Hurwitz|first=Siegmund|editor=Gela Jacobson (trans.)|year=1992|origyear=1980|title=Lilith, the First Eve: Historical and Psychological Aspects of the Dark Feminine|location=Einsiedeln, Switzerland|pages=|isbn=978-3-85630-522-2|publisher=Daimon Verlag}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Jennings|first=Lee Byron|chapter=An Early German Vampire Tale: Wilhelm Waiblinger's 'Olura'|editor=Reinhard Breymayer and Hartmut Froeschle (eds.)|year=2004|origyear=1986|title=In dem milden und glücklichen Schwaben und in der Neuen Welt: Beiträge zur Goethezeit|location=Stuttgart|publisher=Akademischer Verlag Stuttgart|isbn=978-3-88099-428-7|pages=295-306295–306}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Jones|first=Ernest|title=On the Nightmare|chapter=The Vampire|year=1931|publisher=Hogarth Press and Institute of Psycho-Analysis|location=London|oclc=2382718|isbn=978-0-394-54835-7|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Marigny|first=Jean|authorlink=|title=Vampires: The World of the Undead|year=1993|publisher=Thames & Hudson|location=London|isbn=978-0-500-30041-1|pages=}}
Ред 73:
* {{Cite book| ref=harv|last=Summers|first=Montague|year=1996|origyear=1929|title=The Vampire in Europe|location=Gramercy Books|publisher=New York|isbn=978-0-517-14989-8|pages=}} (also published as ''The Vampire in Lore and Legend''. {{page|year=|isbn=978-0-486-41942-8|pages=}} )
* {{sr icon}} {{cite book|last=Vuković|first=Milan T.|title=Народни обичаји, веровања и пословице код Срба|publisher=Сазвежђа|year=2004|location=Belgrade|isbn=978-86-83699-08-7|pages=}}
* {{Cite journal|last=Wilson|first=Katharina M.|title== The History of the Word "Vampire"|url=|journal=Journal of the History of Ideas|volume=46|issue=4|date=Oct. – Dec, 1985|doi=10.2307/2709546|id=|via=|jstor=2709546| pages = 577-583577–583}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Wright|first=Dudley|title=The Book of Vampires|year=1973|location=New York|publisher=Causeway Books|origyear=1914|isbn=978-0-88356-007-5|pages=}} (Originally published as ''Vampire and Vampirism''; also published as ''The History of Vampires'')
* {{Cite book| ref=harv|last=Dundes|first=Alan|title=The Vampire: A Casebook|publisher=University of Wisconsin Press|year=1998|isbn=978-0-299-15924-5|location=|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| author = Mariah Larsson, Ann Steiner |first=|title=Interdisciplinary Approaches to Twilight: Studies in Fiction, Media and a Contemporary Cultural Experience|url=https://books.google.com/books?id=IFHoicjI2d8C&pg=PA270|year=2011|publisher=Nordic Academic Press|isbn=978-91-85509-63-8|location=|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| author = James Craig Holte |first=|title=Dracula in the Dark: The Dracula Film Adaptations|url=https://books.google.com/books?id=As8cClbbGqgC&pg=PA14|year=1997|publisher=[[Greenwood Publishing Group]]|isbn=978-0-313-29215-6|location=|pages=}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вампир