Водонична веза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene |
||
Ред 1:
{{fake image|<math chem>\overset{\color{Red}\delta+}\ce{H}-\overset{\color{Red}\delta-}\ce{Cl}\cdots\overset{\color{Red}\delta+}\ce{H}-\overset{\color{Red}\delta-}\ce{Cl}</math>|Ван дер Валсова интеракција|width=200px|align=right}}
[[Датотека:3D model hydrogen bonds in water.svg|десно|мини|Модел водоничних веза (1) између молекула [[Properties of water|воде]]]]
[[Датотека:NTCDI AFM2a.jpg|мини|десно|[[Non-contact atomic force microscopy|AFM]] снимак [[napthalenetetracarboxylic diimide|нафталентетракарбоксил диимид]] молекула на сребром завршеном силикону, у међусобној интеракцији водоничним везама, на 77 -{K}-.<ref>{{cite journal|doi=10.1038/ncomms4931|title=Mapping the force field of a hydrogen-bonded assembly|journal=Nature Communications|volume=5
'''Водонична веза''' (-{H}--веза) је врста слабе хемијске везе засноване на електростатичком привлачењу између [[атом]]а [[водоник]]а и неког нуклеофилног атома који садржи слободне електронске парове. Ова веза је могућа када је водоник повезан [[ковалентна веза|ковалентном везом]] са атомом велике електронегативности (нпр. [[кисеоник]], [[флуор]], [[азот]]) при чему се парцијално наелектрисање јако делокализује на крајевима малих, компактних молекула овог типа. Иако компаративно слаба, водонична веза је око 5 пута јача од других, стандардних интеракција типа дипол-дипол.
Ред 10:
:O=C(R')-N(R)-H<sup><font color=red>'''...'''</font></sup>O=C(R')-N(R)-H - ''водонична веза између пептида.
Водоничне везе могу да буду [[intermolecular|интермолекуларне]] (јављају се између засебних молекула) или [[intramolecular|интрамолекуларне]] (везе између делова истог молекула).<ref>{{GoldBookRef|file = H02899|title = hydrogen bond}}</ref> У зависности од природе атома донора и акцептора који сачињавају везу, њихове геометрија и окружења, енергија водоничне везе може да варира између 1 и 40 -{kcal/mol.}-<ref>{{cite journal|title=The Hydrogen Bond in the Solid State|journal = [[Angew. Chem. Int. Ed.]]|year=2002|volume = 41
Интермолекуларне водоничне везе су одговорне за високу тачку кључања [[water|воде]] (100 °C) у поређењу са другим [[Hydrogen chalcogenide|хидридима 16 групе]] који имају знатно слабије водоничне везе.<ref>{{cite journal|journal=J. Am. Chem. Soc. |volume=93|issue=15
Године 2011, једна [[IUPAC|Иупакова]] радна група је препоручила модерну дефиницију водоничног везивања базирану на евиденцији, која је објављена [[IUPAC]] часопису ''[[Pure and Applied Chemistry]]''. Та дефиниција специфицира:
{{quote|Водонична веза је привлачна интеракција између атома водоника са молекула или молекуларног фрагмента -{X–H}- у којој је X електронегативнији од -{H}-, и атома или групе атома у истом или различитом молекулу, код којих постоје докази о формирању везе.<ref name="arunen2011">{{cite journal|title=Definition of the hydrogen bond|journal = [[Pure Appl. Chem.]]|year=2011|volume = 83|issue = 8
== Везивање ==
[[Датотека:Hydrogen Bond Quadruple AngewChemIntEd 1998 v37 p75.jpg|мини|300px|Пример [[intermolecular|интермолекуларног]] водоничног везивања у [[molecular self-assembly|самоформираном]] димерном комплексу.<ref>{{cite journal|journal=[[Angew. Chem. Int. Ed.]] |title= Self-Complementarity Achieved through Quadruple Hydrogen Bonding|year=1998|volume=37|issue=1–2
[[Датотека:Acetylacetone tautomerism.svg|мини|300x300px|[[Intramolecular|Интрамолекуларно]] водонично везивање у [[acetylacetone|ацетилацетону]] помаже у стабилизацији [[енол]]ног [[таутомер]]а.]]
=== Дефиниције и опште карактеристике ===
Атом водоника везан за релативно [[electronegativity|електронегативни]] атом је ''донор'' водоничне везе.<ref>{{Cite book|last=Campbell|first = Neil A.|authorlink = | last2 = Williamson | first2 = Brad |
[[Датотека:WikipediaHDonorAcceptor.png|мини|300px|десно|Примери група које донирају (донори) и прихватају (акцептори) водоничне везе]]
Ред 30:
=== Јачина везе ===
Водоничне везе могу да варирају у јачини од слабих (1–2 -{kJ mol}-<sup>−1</sup>) до јаких (161,5 -{kJ mol}-<sup>−1</sup> у јону {{chem|link=Bifluoride|HF|2|-}}).<ref name=halide>{{cite journal|doi=10.1021/ic00182a010|title=Gas-phase bihalide and pseudobihalide ions. An ion cyclotron resonance determination of hydrogen bond energies in XHY- species (X, Y = F, Cl, Br, CN)|year=1984|last=Larson|first=J. W.|last2=McMahon|first2=T. B.|journal=Inorganic Chemistry|volume=23|issue=14|pages=
* -{F−H···:F}- (161,5 -{kJ/mol}- или 38,6 -{kcal/mol}-), ислустровано јединствено са -{HF}-<sub>2</sub><sup>−</sup>, [[bifluoride|филуорид]]
* -{O−H···:N}- (29 -{kJ/mol}- или 6,9 -{kcal/mol}-), ислустровано паром вода-амонијак
Ред 36:
* -{N−H···:N}- (13 -{kJ/mol}- илиr 3,1 -{kcal/mol}-), ислустровано паром амонијак-амонијак
* -{N−H···:O}- (8 -{kJ/mol}- или 1,9 -{kcal/mol}-), ислустровано паром вода-амид
* -{HO−H···}-: {{chem|OH|3|+}} (18 -{kJ/mol}-<ref>Data obtained using [[molecular dynamics]] as detailed in the reference and should be compared to 7.9 kJ/mol for bulk water, obtained using the same calculation.{{cite journal|title = Structure and energetics of the hydronium hydration shells|last = Markovitch|first = Omer| last2 = Agmon | first2 = Noam |journal = [[J. Phys. Chem. A]]|year = 2007|volume = 111|issue = 12
=== Структурни детаљи ===
Ред 60:
Јаке водоничне везе се препознају по низводним померањима у [[proton NMR spectroscopy|<sup>1</sup>-{H}- НМР спектру]]. На пример, кисели прото у енолном таутомеру [[acetylacetone|ацетилацетона]] се јавља на δ15,5, што је за око 10 -{ppm}- померено у односу на конвенционални алкохол.<ref>Friebolin, H., "Basic One- and Two- Dimensional NMR Spectroscopy, 4th ed.," VCH: Weinheim. {{page|year=2008|isbn=978-3-527-31233-7|pages=}}</ref>
У ИР спектру, водонично везивање помера фреквенцију -{X-H}- истезања на нижу енергију (i.e. смањује се вибрациона фреквенција). Ово померање одражава слабљење -{X-H}- везе. Поједине водоничне везе - неправилне водоничне везе - показују плаво померање фреквенције -{X-H}- истезања и смањење дужине везе.<ref>{{cite journal|vauthors=Hobza P, Havlas Z |title=Blue-Shifting Hydrogen Bonds |journal=Chem. Rev. |volume=100 |issue=11
=== Теоријска разматрања ===
Ред 66:
Постоји сталан теоретски интерест у појаву водоничног везивања. Према модерном опису -{O:H-O}- интегрише интермолекуларни -{O:H}- слободни пар, „:” невезано, и интрамолекуларну -{H-O}- поларно-ковалентну везу асоцирану са O-O репулзивним спрезањем.<ref>{{Cite book|title=The Attribute of Water: Single Notion, Multiple Myths|year=2016|isbn=978-981-10-0178-9|author= Sun, C. Q. |author2 = Sun, Yi }}</ref>
Квантно хемијски прорачуни релевантних константи потенцијала међу остацима (константе усаглашености) указују на велике разлике између индивидуалних -{H}- веза истог типа. На пример, централна водонична веза -{N−H···N}- између остатака [[гуанин]]а и [[цитозин]]а је много јача у односу на -{N−H···N}- везу између пара [[аденин]]-[[тимин]].<ref>{{cite journal|doi=10.1021/ja046282a|pmid=15600318|title=Direct Assessment of Interresidue Forces in Watson−Crick Base Pairs Using Theoretical Compliance Constants|journal=Journal of the American Chemical Society|volume=126|issue=50
Теоретски, јачина везе водоничних веза се може проценити користећи -{NCI}- индекс, [[non-covalent interactions index|индекс нековалентних интеракција]], који омогућава визуализацију тих [[non-covalent interactions|нековалентних интеракција]], као што следи из његовог назива, користећи електронску густину система.
Из интепретација [[anisotropy|анизотропије]] у [[Compton scattering|Комптоновом профилу]] обичног леда следи да је водонична веза парцијално ковалентна.<ref>{{cite journal|author=Isaacs, E.D.|journal= Physical Review Letters |doi=10.1103/PhysRevLett.82.600|title=Covalency of the Hydrogen Bond in Ice: A Direct X-Ray Measurement|year=1999|volume=82|issue=3
У општијем смислу, водонична веза се може посматрати као [[metric (mathematics)|метрички]]-зависно [[electrostatic|електростатичко]] [[scalar field|скаларно поље]] између две или више интермолекуларних веза. Ово се донекле разликује од [[intramolecular|интрамолекуларних]] [[bound states|стања везивања]], код на пример, [[covalent bond|ковалентних]] или [[ionic bond|јонских веза]]; међутим, водонично везивање је генерално још увек феномен [[bound state|стања везивања]], пошто [[interaction energy|енергија интеракције]] има нето негативну суму. Иницијална теорија водоничног везивања коју је предложио [[Linus Pauling|Лајнус Полинг]] постулира да водоничне везе имају парцијалну ковалентну природу. Ова интерпретација је била контроверзна док помоћу [[nuclear magnetic resonance|НМР техника]] није демонстриран информациони трансфер између водонично везаних језгара, својство који је једино могуће ако водонична веза има донекле ковалентни карактер.<ref>{{cite journal|title=Observation of through-hydrogen-bond (2h)J(HC') in a perdeuterated protein|journal = [[J Magn Reson]]|year=1999|volume = 140
== Водонична веза у води ==
Ред 109:
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|title=The Attribute of Water: Single Notion, Multiple Myths|year=2016|isbn=978-981-10-0178-9|author= Sun, C. Q. |author2 = Sun, Yi }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Campbell|first = Neil A.|authorlink = | last2 = Williamson | first2 = Brad |
* George A. Jeffrey. ''An Introduction to Hydrogen Bonding (Topics in Physical Chemistry)''. Oxford University Press, USA. {{page|year=1997|isbn=978-0-19-509549-4|pages=}}
{{refend}}
|