Лазар Мусић — разлика између измена

м
razne izmene; козметичке измене
(Obratiti paznju zbog cega je stavljena velikomoravska knezevina koja je postajala pre nekoliko vise vekova umesto da se stavi moravska srbije misli se na моравског кнеза)
м (razne izmene; козметичке измене)
}}
 
'''Лазар Мусић''' ([[Звечан]]; пре 1358. - [[Косовска битка|Косово поље]]; 15. јун 1389.) је био српски средњовековни племић из породице [[Мусићи|Мусића]]. Био је властелин [[Моравска Србија|моравског]] кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара Хребељановића]].
 
== Биографија ==
Лазар је био средњи син челника [[Муса (челник)|Мусе]] и [[Драгана Хребељановић|Драгане]], сестре кнеза Лазара Хребељановића. О њему је сачувано знатно мање података него о његовом брату [[Стефан Мусић|Стефану]].
 
Рођен је неколико година после старијег брата, а пре најмлађег брата [[Јован Мусић|Јована]] за кога се претпоставља да је рођен 1358. године. Вероватно је рођен у Звечану који се до 1363. године (када га је мењао са [[Vojislav Vojinović|Војиславом Војиновићем]]) налазио у поседу челника Мусе. Лазар је добио име по свом ујаку, кнезу Лазару. Обичај средњег века био је да се прва два сина васпитавају и припремају за властеоску каријеру. Такав је случај и са Мусићима. Као и старији брат, и Лазар је носио титулу '''господина'''. У домаћим изворима се Лазар редовно помиње уз Стефана. Први пут га срећемо у повељи кнеза Лазара из 1381. године. Лазарев отац, Муса, се тада последњи пут помиње. После очеве смрти Стефан је постао глава породице. Међутим, није управљао њеним поседима самостално, већ уз Лазара и мајку Драгану. Лазарева судбина везана је за старијег брата. Насликани су заједно на ктиторском портрету у цркви Светог Ваведења у [[Манастир Нова Павлица|Новој Павлици]]. Браћа су заједно учествовала у [[Косовска битка|Косовској бици]] у којој су и погинули.
 
[[Дубровачка република|Дубровачки]] акт из 1402. помиње да су тада у Дубровнику боравили Стефан Мусић и мајка му Јелена. Сматра се да се радило о удовици Лазара Мусића и њеном сину који је, по свему судећи, име добио по стрицу.<ref>"Историјски часопис", Београд 33/1986.</ref>
1.572.075

измена