Цвећарство — разлика између измена

405 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП; козметичке измене
Нема описа измене
м (Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП; козметичке измене)
[[Датотека:Cvecarstvo.jpg‎|мини|десно|240п|<center>Делатности цвећарства]]
'''Цвећарство''' је [[хортикултура|хортикултурна]] дисциплина која се бави производњом и применом цветних и осталих украсних [[Зељаста биљка|зељастих биљака]] за [[Башта|баште]], вртове и остале категорије отворених зелених простора, као и биљака различитих димензија за [[ентеријер]]е зависно од места примене ([[стан]], радни простор, [[хотел]], [[ресторан]], холови [[аеродром]]а...).
 
== Предмет проучавања ==
Производња цветних култура обавља се у [[стаклена башта|стакленицима]] са контролисаним условима, где се регулише [[температура]], [[влага]] и [[светлост]], или на отвореном, а испоручује у контејнерима као репро материјал са изузетком резаног цвета.
 
Индустрија резаног цвећа је посебна област цвећарства и [[технологија]] у овој области обухвата низ поступака којима се добија квалитетан и економичан производ уз оптималну продуктивност а то су размаци садње, орезивање (пинсирање), [[фертиригација]] итд. За овај сегмент цвећарства важно је и како постићи што већу трајност приозвода по брању, како складиштити, чувати и паковати, што је предмет изучавања постхарвест [[Физиологија|физиологије]].<ref>Мијановић, О. (1979): Цвећарство, први део (општи део, саксиске културе, резано цвеће у стакларама, саксијско цвеће). Шумарски факултет (скрипта)</ref>
 
Неке врсте цвећа се беру у природи за тржиште резаног цвећа, што није случај само код нас, већ и у [[Аустралија|Аустралији]] и [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]<ref name=mmm>Грбић М. Марковић М. и Ђукић М. (2017): Цвећарство - сезонско цвеће. Универзитет у Београду, Београд {{ISBN|978-86-7299-260-1}}</ref>.
 
== Тренд ==
Развој, преко [[оплемењивање биљака|оплемењивања биљака]], и синтезе нових [[сорта|сорти]] је главна преокупација цвећарства данас. Потреба за новим [[таксон]]има у цвећарству је стална. Из извештаја Европске канцеларије за биљне сорте (CPVO -Community plant variety office) за 2008. годину види се да је у периоду 1999-2008 поднето око 15.500 захтева за регистрацију и заштиту сорти украсних биљака. Само у 2008. поднето је 1631 захтев што је убедљиво највише у поређењу са осталим групама биљака (агрикултурним биљкама, [[воће]]м и [[поврће]]м) и представља 54,2% од свих захтева. Руже и [[Хризантема|хризантеме]] од почетка рада CPVO су били најважнији таксони на основу података Канцеларије, а после њих [[Мушкатла|пеларгонијуми]], [[liliaceae|љиљани]], гербер и многи други, од године до године.<ref>http://www.cpvo.europa.eu/documents/Rapportannuel/AR2012_EN.pdf</ref><ref name=mmm>Грбић М. Марковић М. и Ђукић М. (2017): Цвећарство - сезонско цвеће. Универзитет у Београду, Београд {{ISBN|978-86-7299-260-1}}</ref>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* Грбић М. Марковић М. и Ђукић М. (2017): Цвећарство - сезонско цвеће. Универзитет у Београду, Београд {{ISBN|978-86-7299-260-1}}
* Грбић, М., Марковић, М. (2020): Цвећарство – Перене. Универзитет у Београду, Београд {{ISBN| 978-86-7299-301-1}}
 
[[Категорија:Цвећарство| ]]
[[Категорија:Хортикултура]]
[[Категорија:Ботаника]]
1.572.075

измена