Ада Међица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
исправке формата датума
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 1:
{{Друга употреба|Ада}}
{{Инфокутија Острво
| име =Ада Међица
| име 2
| код језика
| слика =Houseboats, Belgrade, Serbia.jpg
| текст слике=<small>Поглед на Аду Међицу из [[Новобеоградски блокови|новобеоградских блокова]]</small>
| држава 1=СРБ
| држава 2=
| држава 3=
| архипелаг =
| локација= [[Нови Београд]]
| мапа = Belgrade
| гшир= 44.783333
| гдуж= 20.383333
| површина= 0.1158
| обала=
Ред 35:
| временска зона=
| напомена=
| категорија =
}}
 
Ред 48:
Нетакнута природа, мир, река, шумска пространства и мала удаљеност од урбаног подручја су само неке од ствари које красе Аду Међицу. Острво се простире на 11,58 ha. Највежа ширина острва је 174 m, а дужина 1150 m. Обрасло је шумом, а на њему се налази 86 сојеница и 202 сплава на води, где викендом борави око 2.000 посетилаца. Максимална величина објеката је 25 m², а потребну струју за сојенице и сплавове обезбеђују соларни панели. Активности на острву укључују пливање, шетњу и роштиљање, а подручје је нетакнуто и без туристичких садржаја. Једино је западни део обале бетониран, како би се спречила [[ерозија]].<ref name="lokal"/><ref name="Politika"/><ref name="ada"/>
 
Ток [[река Сава|реке Саве]] је јак у пределу острва, које река помери од 50 до 100 cm годишње у смеру низводно. Острво је често преплављено реком, а сидрење острва локалне власти сматрају прескупим.<ref name="lokal"/><ref name="Politika"/><ref name="ada"/> Током поплава, острво је редовно прекривено блатом и обично је толико поплављено да се бродови морају користити за превоз од једне куће до друге.<ref name="biser">{{Citation | last = | first = | last = Vasiljević | first = Branka | title = Ada Međica – biser Save proslavlja 55. rođendan | newspaper = Politika | language = Serbian | date=9. 7. 2017 | url= http://www.politika.rs/sr/clanak/384538/Ada-Medica-biser-Save-proslavlja-55-rodendan | pages = 16 }}</ref> Постоје две мале плаже, званично класификоване као „дивље плаже”. Један је близу северног, бетонираног врха, а други је пешчана плажа у близини јужног врха.<ref name="biser"/><ref>{{Citation | last = | first = | last = Belić | first = Nikola | title = Carstvo mira na rečnoj obali opkoljeno civilizacijom | newspaper = [[Politika]] | language = Serbian | date=9. 8. 2012| url = | pages = }}</ref>
 
На самом уласку у марину, где чамци одвозе и довозе посетиоце, налази се клуб љубитеља Аде Међице и ресторан.
Ред 74:
 
{{Weather box
|location = Аде Циганлије (1981—2010)
|metric first = y
|single line = y
Ред 231:
Име острва, Ада Међица је српски назив за гранично острво, од речи „међа”. Река Сава је вековима била граница многих држава ([[Римско царство]], [[Византијско царство]], [[Краљевина Мађарска]], Србија, [[Османско царство]], [[Хабзбуршка монархија]] и многих других). Острво је данас граница [[београдске општине]] [[Нови Београд]] са [[Градска општина Чукарица|општином Чукарица]], од које је удаљено 100 m.<ref>{{Citation | last = | first = | last = Bogdanović | first = Branko | title = Čast srpskih oficira | newspaper = [[Politika]]-Magazin, No. 1031 | language = Serbian | date=2. 7. 2017| url = | pages = 28–29 }}</ref> До [[Први светски рат|Првог светског рата]] острво је било познато под именом „Ада Занога” и „Мала Ада”. Током Првог и [[Други светски рат|Другог светског рата]], на Ади Међици и [[Ада Циганлија|Ади Циганлији]] одиграо се велики број битака. У настојању да искористи повлачење српске војске из Срема у септембру 1914. године, аустроугарски поручник и генерал Касимир вон Лутгендорф одлучио је да нападне Србију преко Саве (Циганлије и Међице), након чега је уследила операција искрцавања на српској страни реке, освајање насеља Баново Брдо и Топчидер, а затим, западним путем, уласка у центар Београда.
 
Године 1962. изграђени су први објекти на острву, а прва је била кућа на дрвету, коју је изградио [[Пеђа Ристић]], [[Србија|српски]] архитекта.<ref name="biser"/> Ристић је првобитно критикован, али је временом добио похвале због изградње куће на острву, јер је његова идеја била означена као бунтовна. Ристић је инспирисао друге да проводе викенде на острвима.<ref>{{cite news | last = Gajić | first = Bane | title = Kako su splavovi postali važan deo Beograda | trans-title = How splavovi became important part of Belgrade | newspaper = Vice | language = Serbian | date=21. 12. 2018 | url = https://www.vice.com/rs/article/d3by9m/kako-su-splavovi-postali-vazan-deo-beograda}}</ref> Током 1963. године општина власт понудила је „Друштву љубитњља Саве и Дунава” да воде острво наредних 99 година, како је то наложеном одлуком Врховног суда Југославије, 1964. године. Град је касније тужио Друштво желећи да се острво врати, али су изгубили на суду.<ref name="lokal">{{cite web|url= http://www.politika.rs/sr/clanak/231883/Lokalna-samouprava-starosedelaca-na-Medici| last = Belić | first = Nikola |title= Lokalna samouprava starosedelaca na Međici| date=2. 9. 2012|publisher=[[Politika]]|language=Serbian}}</ref><ref name="Politika">{{Citation | last = | first = | author = Vladimir Vukasović, Nikola Belić | title = Divlje plaže nema ko da pripitomi | newspaper = [[Politika (novine)|Poltika]] | language = Serbian | date=21. 7. 2013 | url = | pages = }}</ref><ref name="ada">{{Citation | last = | first = | last = Janković | first = Milan | title = Ada Međica - oaza mira bez struje, prodavnica i kafana| newspaper = [[Politika (novine)|Poltika]] | language = Serbian | date=15. 9. 2013 | url = | pages = }}</ref>
 
У јулу 2016. године када је организован међународни маратон „Ада Међица”, у водама око острва, откривена је бомба тешка 50 килограма из [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref name="bomba">{{Citation | last = | first = | author = Dejan Aleksić, Branka Vasiljević| title = Izvađena eksplozivna naprava kod Ade Međice| newspaper = [[Politika (novine)|Politika]] | language = Serbian | date=15. 6. 2016| url = | pages = 17 }}</ref>
Ред 238:
 
Први међународно пливачки маратон око Аде Међице одржао се [[17. јул]]а [[2016]]. године.
Такмичење пливања у кругу око Аде Међице у мешовитој мушкој и женској категорији, организовали су Удружење љубитеља Саве и Дунава „Ада Међица“ у сарадњи са Савезом за даљинско пливање Србије.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:608256-Plivacki-maraton-Ada-Medjica-u-julu/ Пливачки маратон „Ада Међица“ у јулу („Вечерње Новости“, 2. јун 2016)]</ref>. Маратон пливања један је од ретких пливачких догађаја у [[Србија|Србији]], на коме се плива низводно, а други по реду одржан, 2017. године био је посвећен 55. годишњици од насељавања Аде Међице. Од 2018. године, постоје две трке, једна рекреативна (1 km низводно) и једна професионална и полупрофесионална (2,7 km око острва).<ref>{{cite news | author = A.J. | title = Пливачки маратон на Ади Међици | newspaper = Politika | page = 15 | language = Serbian | date=7. 8. 2018| pages = 15 }}</ref>
 
== Референце ==