Адонис — разлика између измена

7 бајтова уклоњено ,  пре 9 месеци
м
razne izmene; козметичке измене
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
м (razne izmene; козметичке измене)
[[Датотека:Adonis Mazarin Louvre MR239.jpg|мини|Статуа Адониса у [[Лувр]]у]]
'''Адонис''' је [[вавилон]]ско-[[сиријa|сиријско]] божанство вегетације и плодности које су [[Грци]] прихватили у седмом веку п. н. е. Син је [[Кипар|кипарскогкипар]]ског краља [[Кинира|Кинире]] и његове кћери [[Мирна (митологија)|Мире]] или је према другима син краља [[Тејант]]а и његове кћери [[Мирна (митологија)|Смирне]].<ref name="automatski generisano1" />
 
== Митологија ==
Иако је рођен у оба случаја из грешне љубави оца и кћери, у оба случаја је отац невин, а љубав ћерке према оцу се оправдава [[Афродитa|Афродитином]] срџбом. Наиме, [[Афродита]] је била љубоморна на [[Мирна (митологија)|Мирнину]] лепоту и утицала да се отац и ћерка споје. Кад је краљ [[Кинира]] схватио превару хтео је да убије своју ћерку и нерођено дете. [[Афродита]] се у међувремену покајала због свог недела и да би умирила девојчину патњу, претворила ју је у стабло [[Мирта (дрво)|мирте]]. Након десет месеци се стабло преполовило и из њега је изашло прелепо дете- Адонис. Афродита је дете сакрила и предала краљици смрти [[Персефона|Персефони]], тј. [[Хад]]овој суђеној, да га чува. Кад је Адонис одрастао са Персефоном у подземљу, [[Афродита]] је затражила да јој се врати, али је [[Персефона]] то одбила. Замолиле су [[Зевс]]а да донесе одлуку и он је одлучио да свакој припадне по трећину године, док би сам младић једну трећину проводио где он жели. Код Персефоне Адонис је проводио зиму, док је пролеће и лето (2/3) са Афродитом.<ref name="automatski generisano1">[[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д.]] 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref><ref>[http://www.reocities.com/SoHo/Lofts/2938/deasyria1.html#adon | reocities.com/Адонис/] {{Wayback|url=http://www.reocities.com/SoHo/Lofts/2938/deasyria1.html |date=20160304105506 }}, Приступљено 24. 3. 2016.</ref>
 
Афродита се почела занимати за лов, што је Адонис веома волео. Чак му је и сама Афродита помагала у лову. Увек му је напомињала да не лови дивље звери, говорећи како је довољно бити одважан према плашљивима, док је према храбрима одважност опасна. Адонису је његова мужевност бранила да слуша такве савете. Када га је једном приликом Афродита оставила самог, Адонис је отишао у лов на вепрове, а [[Ареј]] је из љубоморе послао на њега крволочног дивљег вепра; рањена звер га је напала и усмртила огромним очњацима. Када је [[Афродита]] сазнала за смрт свог вољеног, обузела ју је огромна туга. Из Афродитиних суза су никле [[сасе]], а из Адонисове крви су никле црвене [[руже]]. Изрекла је судбину, моћнију од [[бог]]ова, и плачући пала на колена пред највишим богом [[Зевс]]ом. Молила га је да јој драгог врати, па макар на кратко. [[Зевс]] се сажалио над њом, па је наредио [[Хад]]у да у пролеће пусти Адониса из свог мрачног царства на земљу, тако да Адонис само пола године остане у подземном царству, а пола године проводи са Афродитом на земљи. Природа се тада радује, облачи у зелено и цвеће, јер се Адонис враћа, а обузима је туга када се у јесен враћа у царство сена.
 
== Приказивање ==
У ликовној уметности је ретко приказиван, јер је употреба дрвених фигура искључивала изградњу монументалних скулптура. Познате су само неке црвенофигуралне вазе са представом Адониса, на којима је Адонис најчешће приказиван крај Афродитиних ногу, а већи број истих датира из 5. века п. н. е. На [[апулијa|апулијским]] вазама из 4. века п. н. е. и на једном огледалу из Пренесте представљена је свађа Афродите и Персефoне око Адониса. Касније је на [[Помпеја|помпеанским]] фрескама и [[египат]]ским саркофазима приказивано како [[Афродита]] и [[Ерос]] оплакују Адониса.<ref name="automatski generisano1" />
 
== Референце ==
1.572.075

измена