Адраст — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Поправљене везе: КлистенКлистен из Атине; Уклоњена веза: Закон
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 8:
Био је син [[Талај]]а и [[еуринома|Еуриноме]], [[Лисимаха|Лисимахе]] или [[Лисијанаса|Лисијанасе]]. Са [[амфитеја|Амфитејом]] је имао децу; Аргију, Дејпилу, [[егијалеја|Егијалеју]], [[Егијалеј]]а, [[Кијанип]]а и [[Хипоној]]а.<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{Family}-</ref> У време Адрастове владавине, Аргом, односно облашћу [[Арголида|Арголиде]], владало је три краља, од којих је један био сам Адраст. Овакво стање је настало када је краљ [[Прет]] ([[данаја|Данајин]] стриц) дао трећину краљевства [[Мелампод]]у јер је излечио његове кћерке, [[Претиде]], од лудила. Мелампод је поделио краљевство са својим братом [[Бијант]]ом, тако да су њих двојица владала над две трећине, а остатком је владао [[Алектор]], који је припадао Претовој породици. Касније, на престо су ступили њихови наследници; [[Ифид]] (Алекторов син), [[Амфијарај]] (Меламподов потомак) и Адраст, Бијантов унук.<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{Three kingdoms of Argos}-</ref> Три породице су најпре владале сложно, али је временом дошло до сукоба. Тако је Амфијарај убио Адрастовог оца или брата [[Пронакт]]а, због чега је овај био принуђен да побегне у [[Сикион]] код свог деде [[Полиб]]а. Полиб није имао деце, па му је уступио престо. Међутим, касније се Адраст ипак вратио на Аргос, измирио са Амфијарајем и чак му дао руку своје сестре [[Ерифила|Ерифиле]].<ref name="мит"/>
 
Адраст је удао две своје кћерке за изгнанике; [[аргија|Аргију]] за [[Теба (град у Грчкој)|Тебанца]] [[Полиник]]а, а [[дејпила|Дејпилу]] за [[Тидеј]]а из [[калидонија|Калидоније]]. Зетови су му обећали да ће повратити своје родне земље и он је подигао своју армију против Тебе. Тако је започео рат ''[[седморица против Тебе|седморице против Тебе]]'', који је само он преживео захваљујући свом [[коњи|коњу]].<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]</ref> Његови будући зетови су стигли у исто време, током ноћи у његову палату. Они су тада отпочели међусобну тучу, те пробудили Адраста, који их је раздвојио. Неки су говорили да их је Адраст тада упоредио са дивљим [[звери]]ма, или зато што су се тукли попут животиња или зато што су се тукли око кревета. Међутим, према другим ауторима, Адраст је заправо видео декорације на њиховим [[штит]]овима; осликане [[divlja svinja|вепра]] и [[лав]]а. Тада се присетио пророчанства према коме ће се његове кћерке удати баш за те животиње. Будући да је Адраст веровао у пророчанства, ово је противмачио тако да су њих двојица управо те звери. Према [[Статије|Статију]], Адраст је тада срећно ускликнуо како су богови одиста добри, јер је ово схватио као поклон од њих.<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{Arrival of the two exiles}-</ref> Према [[Еурипид]]у, Адрасту је замерено што је кћерке дао двојици непознатих странаца, на шта указују и [[Тезеј]]еве речи које му је упутио након рата „седморице“. Међутим, макар Тидеј није могао да буде потпуни странац, јер је његов стриц [[Капанеј]] био син Адрастове сестре [[астинома|Астиноме]].<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{Not a complete unknown}-</ref> Изгнаници нису показали намеру да проведу миран живот у Аргу. Уместо тога, показали су жељу да се врате у своје домовине, али је то морало да се оствари насиљем, с обзиром на њихове статусе тамо. И Адраст је био амбициозан човек, те подржао намере својих зетова и одлучио да прво помогне Полинику. Међутим, занимљиво је да Адраст, који је веровао у знамења, за овај подухват није консултовао пророчиште.<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{Adrastus 1's fateful promise}-</ref> Чак, Амфијарај, који је имао [[видовитост|видовњачке]] моћи и који није желео да пође у рат, упозорио је Адраста да ће се трагично завршити по све учеснике, али то Адраста није одвратило. Он је позвао друге две породице у рат и оне су се одазвале, добровољно или уз подмићивање.<ref name="мит">[[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref>
 
Када је сакупио војску, Адраст је према Статијевим наводима, већ био на прелазу од средовечног човека до старца. У [[немеја|Немеји]], где је војска застала како би узела залихе воде, успоставио је први пут [[немејске игре]], где је упркос својим годинама победио у јахању коња, што је заправо било више због тога што је јахао божанског коња [[Арион (коњ)|Ариона]],<ref name="парада"/> кога је био добио од [[херакле|Херакла]].<ref name="гревс"/> Игре су направљене у част малог принца [[Офелт]]а, кога је ујела [[отров]]на [[змије|змија]], јер га је његова дадиља [[Хипсипила]] оставила како би војницима показала где је извор. Након тих игара, армија је отишла на [[Китерон]] (планину између [[беотија|Беотије]] и [[атика|Атике]]) где је Тидеј био послат као изасланик у Тебу како би поручио [[етеокле|Етеоклу]] да преда [[престо]] Полинику, како се и раније договорио са братом. Договор је био да се на престолу смењују сваке године. Пошто ово изасланство није уродило плодом, напали су Тебу тако да по један командант опседа по једну од укупно седам капија тог града.<ref name="парада">-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{The Nemean games}-</ref> У рату који је уследио, сви су изгинули осим Адраста. Преживео је зато што се напокон дозвао памети и побегао остављајући логор, војску и своје зетове. Иако је дискутабилно да ли је у питању била [[мудрост]] или [[кукавичлук]], све је ионако било изгубљено. Међутим, без обзира што га је божански коњ однео из те кланице, према Еурипидовим речима, Адраст је након тога жалио зато што и сам није изгубио живот.<ref>-{Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/Adrastus1.html -{Greek Mythology Link: Adrastus1}-]; -{The SEVEN dead & Adrastus 1 survives}-</ref>
Ред 20:
 
== Извори ==
{{reflist|230em}}
 
[[Категорија:Краљеви у грчкој митологији]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Адраст