Адонис — разлика између измена

20 бајтова додато ,  пре 9 месеци
м
Поправљене везе: сасесаса, РодРодос
м (razne izmene; козметичке измене)
м (Поправљене везе: сасесаса, РодРодос)
 
Иако је рођен у оба случаја из грешне љубави оца и кћери, у оба случаја је отац невин, а љубав ћерке према оцу се оправдава [[Афродитa|Афродитином]] срџбом. Наиме, [[Афродита]] је била љубоморна на [[Мирна (митологија)|Мирнину]] лепоту и утицала да се отац и ћерка споје. Кад је краљ [[Кинира]] схватио превару хтео је да убије своју ћерку и нерођено дете. [[Афродита]] се у међувремену покајала због свог недела и да би умирила девојчину патњу, претворила ју је у стабло [[Мирта (дрво)|мирте]]. Након десет месеци се стабло преполовило и из њега је изашло прелепо дете- Адонис. Афродита је дете сакрила и предала краљици смрти [[Персефона|Персефони]], тј. [[Хад]]овој суђеној, да га чува. Кад је Адонис одрастао са Персефоном у подземљу, [[Афродита]] је затражила да јој се врати, али је [[Персефона]] то одбила. Замолиле су [[Зевс]]а да донесе одлуку и он је одлучио да свакој припадне по трећину године, док би сам младић једну трећину проводио где он жели. Код Персефоне Адонис је проводио зиму, док је пролеће и лето (2/3) са Афродитом.<ref name="automatski generisano1">[[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д.]] 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref><ref>[http://www.reocities.com/SoHo/Lofts/2938/deasyria1.html#adon reocities.com/Адонис/] {{Wayback|url=http://www.reocities.com/SoHo/Lofts/2938/deasyria1.html |date=20160304105506 }}, Приступљено 24. 3. 2016.</ref>
 
Афродита се почела занимати за лов, што је Адонис веома волео. Чак му је и сама Афродита помагала у лову. Увек му је напомињала да не лови дивље звери, говорећи како је довољно бити одважан према плашљивима, док је према храбрима одважност опасна. Адонису је његова мужевност бранила да слуша такве савете. Када га је једном приликом Афродита оставила самог, Адонис је отишао у лов на вепрове, а [[Ареј]] је из љубоморе послао на њега крволочног дивљег вепра; рањена звер га је напала и усмртила огромним очњацима. Када је [[Афродита]] сазнала за смрт свог вољеног, обузела ју је огромна туга. Из Афродитиних суза су никле [[саса|сасе]], а из Адонисове крви су никле црвене [[руже]]. Изрекла је судбину, моћнију од [[бог]]ова, и плачући пала на колена пред највишим богом [[Зевс]]ом. Молила га је да јој драгог врати, па макар на кратко. [[Зевс]] се сажалио над њом, па је наредио [[Хад]]у да у пролеће пусти Адониса из свог мрачног царства на земљу, тако да Адонис само пола године остане у подземном царству, а пола године проводи са Афродитом на земљи. Природа се тада радује, облачи у зелено и цвеће, јер се Адонис враћа, а обузима је туга када се у јесен враћа у царство сена.
 
Симболична смена годишњих доба кроз умирање и оживљавање вегетације је приказана кроз Адонисове боравке у пролеће и лето на земљи, а јесен и зиму у подземљу. Мит о Адонису, сличан је миту о [[Атис]]у ([[Тамуз]]) и [[Кимбелa|Кимбели]] ([[Иштар]]). Они показују да је Адонис симбол поновног умирања и рађања вегетације.<ref name="automatski generisano1" />
 
== Култ ==
Најважнија Адонисова светилишта су се налазила у [[Библос]]у и на [[Либан]]у. Одавде се његов култ проширио на [[Кипар]] и [[Родос|Род]]ос, а затим и у Грчку. На острву [[Лезбос|Лезбу]] његов култ је документован у 7. веку, у [[Колофон]]у у 6. веку, а у [[Сикион]]у и [[Атини]] у петом веку пре нове ере. У [[Рим]]у су га поштовали почевши од последњег века [[Римска република|Републике]]. Адониса су приватно најчешће славиле сујеверне жене и [[хетерa|хетере]], које су гајиле посебно поштовање према богињи Афродити.
 
Адонисов празник ([[Адоније]]) је светкован у позно лето. Ових празника су жене оплакивале и излагале на кровове кућа дрвене лутке, које су представљале Адониса, а њихов плач је симболизовао тугу због одласка лета, тј. Адонисовог одласка у свет сене. Такође су сађени и тзв. [[Адонисови вртови]]- посуде у које су сађене биљке које брзо ничу, а брзо и вену (нпр. [[лоћика]]). Посуде су постављане око Адонисовог одра, а затим су са мртвим богом бацане у изворе.