Медицина — разлика између измена

Претходници научне форме медицине су у данашње време познати као [[традиционална медицина|традиционална]] или [[народна медицина]]. Она се и даље користи заједно или уместо научне медицине, и стога се назива [[алтернативна медицина|алтернативном медицином]]. На пример, евиденција о ефективности [[акупунктура|акупунктуре]] је „варијаблна и неконзистентна“ за било које обољење,<ref name=Colquhoun2013>{{cite journal|last=Colquhoun| first = D |authorlink= |last2=Novella|first2=Steven| pmid = 23709076 | url = http://www.dcscience.net/Colquhoun-Novella-A&A-2013.pdf | format = PDF | title = Acupuncture is a theatrical placebo: the end of a myth | journal = Anesthesia & Analgesia | volume = 116 | issue = 6 |year=2013| doi=10.1213/ANE.0b013e31828f2d5e|pages=1360-13631360–1363}}</ref> али је генерално безбедна кад је изводи адекватно образана особа.<ref name="nciacupuncture">{{cite web|title=Acupuncture (PDQ®)|url=http://www.cancer.gov/cancertopics/pdq/cam/acupuncture/healthprofessional/page6|publisher=[[National Cancer Institute]]|accessdate=15. 9. 2013}}</ref> У контрасту с тим, третмани изван опсега безбедности и ефикасности се називају [[надрилекарство]]м.

[[Датотека:Hippocrates.jpg|220п|мини|[[Античка грчка медицина|Грчки]] лекар Хипократ (-{ca.}- 460 п. н. е. – -{ca.}- 370 п. н. е.), се сматра оцем медицине.<ref name="pmid18392218">{{cite journal|vauthors=Grammaticos PC, Diamantis A | title = Useful known and unknown views of the father of modern medicine, Hippocrates and his teacher Democritus | journal = Hell J Nucl Med | volume = 11 | issue = 1 |year=2008| pmid = 18392218 | doi = |pages=2-42–4}}</ref><ref name="blackwellpublishing.com">[http://www.blackwellpublishing.com/eccmid16/abstract.asp?id=50854 The father of modern medicine: the first research of the physical factor of tetanus], European Society of Clinical Microbiology and Infectious Diseases</ref>]]

У Индији, хирург [[Махариши Сушрута|Сусхрута]] је описао бројне операције, укључујући најраније форме [[пластична хирургија|пластичне хирургије]].<ref name = "Singh">{{cite journal|last=Singh|first=A.|last2=Sarangi|first2=D.|year=2003|title=We need to think and act|journal=Indian Journal of Plastic Surgery|url=http://www.ijps.org/text.asp?2003/36/1/53/5785|volume= 36 |issue = 1|pages=53-5453–54}}</ref><ref name="Longfellow">{{cite journal|vauthors=Rana RE, Arora BS | title = History of Plastic Surgery in India | journal = Journal of Postgraduate Medicine | volume = 48 | issue = 1 |year=2002| pmid = 12082339 |pages=76-876–8}}</ref><ref>{{cite journal|last=Saraf|first=Sanjay |last2=Parihar|first2=Ravi S.|title=Sushruta: The first Plastic Surgeon in 600 B.C|journal=The Internet Journal of Plastic Surgery|year=2007|volume= 4|doi=10.5580/1456#sthash.mkTSe3sP.dpuf|url=http://www.ispub.com/journal/the-internet-journal-of-plastic-surgery/volume-4-number-2/sushruta-the-first-plastic-surgeon-in-600-b-c.html#sthash.mkTSe3sP.dpbs|accessdate=12. 11. 2012|issn=1528-8293}}</ref> Најранији записи о наменским болницама потичу из Михинтале у [[Шри Ланка|Шри Ланци]], где су нађени докази о објектима за медицински третман пацијената.<ref>Aluvihare, Arjuna (November 1993) "Rohal Kramaya Lovata Dhayadha Kale Sri Lankikayo" ''Vidhusara Science Magazine''.</ref><ref>''[http://www.hsph.harvard.edu/ihsg/publications/pdf/No-42.PDF Resource Mobilization in Sri Lanka's Health Sector]'' – Rannan-Eliya, Ravi P. & De Mel, Nishan, Harvard School of Public Health & Health Policy Programme, Institute of Policy Studies, February 1997, Page 19. Приступљено 22 February 2008.</ref>

После 750. године муслимански и арапски свет су дела Хипократа, Галена и Сушрута превели на арапски и исламски језик и лекари су започели бављење неким значајним медицинским истраживањима. Међу позназим исламским медицинарима налазе се људи вишестраног знања, [[Ибн Сина|Авицена]], који је, заједно са Имотепом и Хипократом, такође назван „оцем медицине“. Он је писао Канон медицине, који се сматра једном од најпознатијих књига у свету. Други су Абулкасис, Авензоар, Ибн ал - Нафис и Аверос. Разес је био један од првих који је одговорио на питање грчке теорије хуморисма, која је ипак остала утицајна и у средњовековној Западној и средњовековној исламској медицини. Исламске Бимаристан болнице су рани пример државних болница.<ref>{{cite journal|last=Becka|first=J| title = The father of medicine, Avicenna, in our science and culture: Abu Ali ibn Sina (980–1037) (Czech title: Otec lékarů Avicenna v nasí vĕdĕ a kulture) | journal = Cas Lek Cesk | volume = 119 | issue = 1 |year=1980| pmid = 6989499 |pages=17-2317–23}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.britannica.com/topic/The-Canon-of-Medicine |title="The Canon of Medicine" (work by Avicenna)|publisher=''[[Encyclopædia Britannica]]''|year=2008|accessdate=12. 3. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Ahmad|first=Z. (St Thomas' Hospital)|title=Al-Zahrawi – The Father of Surgery|journal=ANZ Journal of Surgery|year=2007|volume=77|issue=Suppl. 1|doi=10.1111/j.1445-2197.2007.04130_8.x|pages=A83}}</ref><ref name=Rabie2006>{{cite journal|author=Abdel-Halim RE | title = Contributions of Muhadhdhab Al-Deen Al-Baghdadi to the progress of medicine and urology. A study and translations from his book Al-Mukhtar | journal = Saudi medical journal | volume = 27 | issue = 11 |year=2006| pmid = 17106533 |pages=1631-16411631–1641}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://www.heartviews.org/article.asp?issn=1995-705X;year=2004;volume=5;issue=2;spage=74;epage=85;aulast=Hajar|year=2004|title=Chairman's Reflections: Traditional Medicine Among Gulf Arabs, Part II: Blood-letting|journal=Heart Views|volume=5|issue=2|pages=74-8574–85[80]}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=((Martín-Araguz A)), Bustamante-Martínez C, ((Fernández-Armayor AV)), ((Moreno-Martínez JM)) | title = Neuroscience in al-Andalus and its influence on medieval scholastic medicine | journal = Revista de neurología | volume = 34 | issue = 9 |date=1. 5. 2002| pmid = 12134355 |pages=877-892877–892}}</ref><ref name=Tschanz>{{cite journal|last=Tschanz | first = David W. |year=2003 | title = Arab(?) Roots of European Medicine | journal = Heart Views | volume = 4 | issue = 2 | url = http://www.saudiaramcoworld.com/issue/199703/the.arab.roots.of.european.medicine.htm | accessdate=5. 3. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20040503004153/http://www.saudiaramcoworld.com/issue/199703/the.arab.roots.of.european.medicine.htm | archive-date=3. 5. 2004 |url-status=dead | df = }} [http://coursesa.matrix.msu.edu/~fisher/hst372/readings/tschanz.html copy] {{Wayback|url=http://coursesa.matrix.msu.edu/~fisher/hst372/readings/tschanz.html |date=20041130161059 }}</ref>{{sfn|Pormann|Smith|2007|pp=10,43–45}}<ref name="al islam">{{harvnb|Fadlallah||pp=}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Micheau|first=Françoise|title=The Scientific Institutions in the Medieval Near East|pages=991-2991–2}}, in {{harvnb|Morelon|Rashed|1996|pp=985–1007}}</ref><ref name=Barrett>{{harvnb|Barrett|2004|pp=18}}</ref>

После модерног доба долази све више револуционарних истраживача из Европе. Из Немачке и Аустрије долазе [[Рудолф Вирхов]], [[Вилхелм Рендген]], [[Карл Ландстеинер]] и [[Otto Loewi|Ото Леви]]. Из Велике Британије долазе [[Alexander Fleming|Александар Флеминг]],<ref>{{cite journal|last=Cooper|first=Peter|title=Medicinal properties of body parts |journal= The Pharmaceutical Journal|year=2004|volume= 273|issue= 7330|url= |pages=900-902900–902}}</ref> [[Џозеф Листер]], [[Франсис Крик]] и [[Florence Nightingale|Флоренс Најтингејл]]. Шпански доктор [[Santiago Ramón y Cajal|Сантијаго Рамон и Кахал]] сматра се оцем модерне [[неуронаука|неуронауке]]. Са Новог Зеланда и из Аустралије долазе [[Морис Вилкинс]], [[Howard Florey|Ховард Флореј]] и [[Frank Macfarlane Burnet|Франк Бурнет]]. Американци, [[William Williams Keen|Вилијам Вилијамс Кин]], [[Харви Вилијамс Кашинг]], [[William Coley|Вилијам Бредли Колеј]], [[Џејмс Вотсон]], италијан [[Salvador Luria|Салвадор Лурија]], швајцарац [[Alexandre Yersin|Александар Ијерзин]], јапанац [[Kitasato Shibasaburō|Китасато Шибасабуро]] и вранцузи [[Жан-Мартен Шарко]], [[Claude Bernard|Клод Бернар]] и [[Paul Broca|Пол Брока]] такође су учинили значајна дела. Такође су значајни и радови [[Nikolai Korotkov|Николаја Короткова]] и [[William Osler|Вилијама Ослера]].

Како су се наука и технологија развијале, медицина се све више ослањала на лекове.<ref name=Ezzo2001>{{cite journal|vauthors=Ezzo J, Bausell B, Moerman DE, Berman B, Hadhazy V | title = Reviewing the reviews. How strong is the evidence? How clear are the conclusions? | journal = Int J Technol Assess Health Care | volume = 17 | issue = 4 |year=2001| pmid = 11758290 |pages=457-466457–466}}</ref> До краја 18. века нису се само биљке и животињски делови тела користили као лекови, већ и делови људског тела и течности. [[Фармација]] је и даље већину лекова изводила из биљака. Вакцине су открили [[Едвард Џенер]] и [[Louis Pasteur|Луј Пастер]].

Први [[антибиотик]] [[салварсан]]<ref name='ITOM'>{{Cite journal|last=Gibaud|first=Stéphane |last2=Jaouen|first2=Gérard |title=Arsenic - based drugs: from Fowler's solution to modern anticancer chemotherapy |url=http://link.springer.com/chapter/10.1007%2F978-3-642-13185-1_1 |journal= Topics in Organometallic Chemistry |year=2010|volume=32 |doi= 10.1007/978-3-642-13185-1_1 |series=Topics in Organometallic Chemistry |isbn=978-3-642-13184-4|pages=1-201–20}}</ref><ref name=acs>{{cite web|url=http://pubs.acs.org/cen/coverstory/83/8325/8325salvarsan.html |title=Salvarsan |accessdate=1. 2. 2010 |publisher= Chemical & Engineering News}}</ref><ref>{{cite web|url=http://chestofbooks.com/health/materia-medica-drugs/American-Medical-Association/A-Handbook-of-Useful-Drugs/Salvarsan-Salvarsan-N-N-R.html |title=A Handbook of Useful Drugs |accessdate=17. 8. 2010 |publisher= American Medical Association |year=1913}}</ref> открио је [[Paul Ehrlich|Паул Ерлих]].<ref name=nobel>[http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1908/ehrlich-bio.html The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1908, Paul Erlich - Biography]</ref>

У клиничкој пракси лекар испитује пацијента како би извео дијагнозу, одредио превенцију или лечење болести. Однос лекар и пацијента најпре започиње проверавањем медицинске историје и картона пацијента, томе следи интервју пацијента и физички преглед. Након прегледа лекар одлучује да ли ће се радити биопсија, медицински тестови или ће прописати лек односно терапију пацијенту. Правилно информисање пацијента о чињеницама је важно за развој поверења.<ref>{{cite web| author = WHO |others = Dept. of Essential Drugs and Medicines Policy |year=2002|url=http://apps.who.int/iris/handle/10665/67294 |title=Traditional medicine: growing needs and potential |publisher=[[World Health Organization]]}}</ref>

Лабораторијске анализи се могу тражити уколико је потребно.<ref>{{cite journal|vauthors=Grembowski DE, Diehr P, Novak LC |title=Measuring the "managedness" and covered benefits of health plans |journal=Health Serv Res |volume=35 |issue=3 |year=2000|pmid=10966092 |pmc=1089144 |doi= |url=|pages=707-34707–34}}</ref> Медицинска одлучивања представљају анализу резултата и постављања дијагнозе заједно са идејом шта би се могло предузети по питању лечења. Може се користити од стране примарне здравствене заштите, као и од специјалиста и може се поставити у року од неколико минута, али може и потрајати у зависности од тога да ли је пацијент хоспитализован и које су анализе потребне да се изврше.

Примарне здравствене заштитне медицинске услуге пружају лекари, асистенти, медицинске сестре, практиканти или други здравствени радници који имају први контакт са пацијентом који тражи медицинско лечење или негу. Дешавају се у канцеларијама доктора, клинике, у домовима, школама, кућним посетама и другим местима близу пацијената. Око 90% медицинске посете може да се лечи од запосленика примарне здравствене заштите. То укључује лечење акутних и хроничних болести, превентивне заштите и здравственог образовања за све узрасте и оба пола.<ref>{{cite journal|vauthors=Laokri S, Weil O, Drabo KM, Dembelé SM, Kafando B, Dujardin B |title=Removal of user fees no guarantee of universal health coverage: observations from Burkina Faso |journal=Bull. World Health Organ. |volume=91 |issue=4 |year=2013|pmid=23599551 |pmc=3629451 |doi=10.2471/BLT.12.110015 |url=|pages=277-82277–82}}</ref>

* {{Cite book| ref=harv|last=Martí-Ibáñez | first = Félix |year=1961| title = A Prelude to Medical History | publisher = MD Publications, Inc. | place = [[New York]] | id = Library of Congress ID: 61-11617 |pages=90}}