Стево Чутурило — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 21:
== Биографија ==
Стево Чутурило је рођен је у селу [[Дабар (Оточац)|Дабар]] код [[Оточац|Оточца]] у [[Лика|Лици]] 1846. године. У родном селу завршава дворазредну народну и троразредну њемачку школу. Стево убрзо одлази у Оточац гдје завршава Вишу народну школу са педагошким курсом. Враћа се у Дабар и постаје најприје помоћник учитеља, а 1861. године са петнаест година, стални учитељ троразредне њемачке школе. У [[Петриња|Петрињи]] завршава још два разреда ниже реалне гимназије и виши педагошки курс, а касније полаже и завршни испит на бечком Педагогијуму. Послије тога почиње озбиљно да просвјећује народ. У [[Окучани]]ма и Раковици постаје нижи учитељ у Ћесарској краљевској тривијалки, а онда и главни наставник на Вишој народној школи у Оточцу. Био је учитељ и у [[Карлобаг]]у и [[Нова Градишка|Новој Градишки]].
''„Стево Чутурило је значајни педагог,писац и просвјетитељ који је свој дуги животни вијек посветио образовању младих нараштаја у тадашњој Аустро-Угарској, Књажевини Црној Гори, Краљевини Србији и Краљевиини СХС,касније Краљевини Југославији.
''„Буквар” и „Прва читанка”, чији је он био аутор,били су званични уџбеници на тим просторима од 1880. до 1935. године. Из њихсе описменило преко 50 генерација ученика. Само тај податак би био довољанда се животу и дјелу овог човјека посвети заслужена научна и стручна запажања, не само ушколским круговима,него и изван њих.
''Ипак, упркос бројним сазнањима о значају његовог педагошког и ауторског рада, из неразумљивих разлога неправедно је заборављен од средине ХХ вијека. Тек у новије вријеме о њему се нешто више говори и пише, захваљујући заузимању његове блиске рођаке '''Милеве Чутурило''', која је 35 година радила као секретар Катедре за југословенксу књижевност на Филолошком факултету у Београду.''
''Захваљујући њој, дошла сам до писаних материјала о овом значајном школском посленику од којих је настао мој семинар „Прича о учитељу”<ref>Анђелка Павић : „Прича о учитељу Стеви Чутурилу : Живот и рад Стеве Чутурила,педагога, писцаи просвјетитеља”, Бели Манастир, 2019. </ref> који сам презентовала у „Кући Миланковића” у Даљу, у јесен 2012.године, наставницима и професорима српског језика. Овим радом успјела сам скренути пажњу на животидјело овог човјекакоји је у Хрватској потпуно заборављен. ”.''''''
Био је стално у сукобу са аустроугарским властима, јер су власти онемогућавале да знањем и образовањем помогне српски православни народ у своме завичају. И због тога 1875. године Стево Чутурило напушта службу у Лици и одлази у Херцеговину, придружујући се одреду [[Мићо Љубибратић|Љубибратића]] у [[Невесињска пушка|Невесињској буни]].
Линија 61 ⟶ 68:
* Наташа Иветић : „Стево Чутурило у културној историји Срба”, Градска библиотека Панчево, 2018
* Анђелка Павић : „Прича о учитељу Стеви Чутурилу : Живот и рад Стеве Чутурила,педагога, писцаи просвјетитеља”, Бели Манастир, 2019.
* Видо Латковић "Симо Матавуљ
== Референце ==
| |||