Стево Чутурило — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 27:
''Ипак, упркос бројним сазнањима о значају његовог педагошког и ауторског рада, из неразумљивих разлога неправедно је заборављен од средине ХХ вијека. Тек у новије вријеме о њему се нешто више говори и пише, захваљујући заузимању његове блиске рођаке '''Милеве Чутурило''', која је 35 година радила као секретар Катедре за југословенску књижевност на Филолошком факултету у Београду.''
''Захваљујући њој, дошла сам до писаних материјала о овом значајном школском посленику од којих је настао мој семинар „Прича о учитељу”<ref>Анђелка Павић : „Прича о учитељу Стеви Чутурилу : Живот и рад Стеве Чутурила,педагога, писца и просвјетитеља”, Бели Манастир, 2019. </ref> који сам презентовала у „[[Кућа Миланковића | Кући Миланковића]]” у Даљу, у јесен 2012.године, наставницима и професорима српског језика. Овим радом успјела сам скренути пажњу на живот и дјело овог човјека који је у Хрватској потпуно заборављен. ”.''''''
Био је стално у сукобу са аустроугарским властима, јер су власти онемогућавале да знањем и образовањем помогне српски православни народ у своме завичају. И због тога 1875. године Стево Чутурило напушта службу у Лици и одлази у Херцеговину, придружујући се одреду [[Мићо Љубибратић|Љубибратића]] у [[Невесињска пушка|Невесињској буни]].
| |||