Орнаментика — разлика између измена
Нова страница: мини|Ливена орнаментика '''Орнаментика''' је наука о употреби и примени … |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 13. фебруар 2020. у 14:53
Орнаментика је наука о употреби и примени орнамената, вештина украшавања[1] у уметности, одевању (текстилна орнаментика) и музици; скуп украса (орнамената) на неком предмету; украшавање зграда у архитектури,[2] украшавање у златарству, коричењу књига и другим занатима, у штампарству (украсна слова, књижни украси), украшавање посуда резовима итд.
Орнаментиста је уметник или занатлија који украшава предмете, прави уресе и дуборезе на посудама, прави орнаменталне мотиве на грађевинама, и др.
Порекло речи је из латинског ornamentum, који значи "украс, урес, шара, накит".
Орнамент, као украсни елемент (облик или шара) геометријског, биљног или животињског приказа често се појављује у архитектури, текстилној индустрији, печатарству, хералдици и др. Значајна је орнаментика у народној ношњи, у моди и одевању, у средњовековној историографији (хронике), сакралној симболици и у фолклору.
Галерија
-
Словна орнаментика
-
"Флорал" – украс за раздвајање у штампи
-
Орнамент у традиционалном фолклорном везу
-
Столица украшена фолклорном орнаментиком
-
Атила приказан орнаментиком у Илустрованој Хроници (Chronicon Pictum) из 14. века
-
Орнаментика у Сецесисјком стилу на фасади зграде
-
Исламска орнаментика
-
Уметник у постављању орнаментике
Референце
- ^ Vokabular - Srpski rečnik (онлајн) Приступљено 12. 02. 2020.
- ^ Орнаментика Косовских манастира, сајт Глас Шумадије. Приступљено 12. 02. 2020.