Варнински крсташки рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
додат шаблон |
|||
Ред 24:
{{крсташки ратови}}
== Позадина ==
После [[Пад Смедерева (1439)|пада Смедерева 1439. године]], [[Ђурађ Бранковић]] се склонио у [[Зета у саставу Српске деспотовине|Зету]], у Бар. Турски султан Мурат расписује награду за његову главу, па се 12. априла склања у [[Дубровачка република|Дубровник]]. Видећи какву опасност навлачи на град његово присуство он 25. јула напушта град и одлази у Угарску. Када је схватио да у Зети и Дубровнику не може постићи ништа, решио је да се приклони угарском краљу [[Владислав III Јагелонац|Владиславу]]. Заједничка мржња према Турцима приближила је ова два владара. Као главни чинилац ратоборног расположења код Мађара јавља се [[Јанош Хуњади|Јанко Хуњади]], краљев најјачи ослонац и у унутрашњој и у спољној политици.
Од те године почеше се све чешће и са више страна дизати гласови да је потребно образовати велику хришћанску лигу против Турака. Присталице крсташког похода били су [[Дубровник|Дубровчани]], [[Византијско царство|Византинци]], [[хоспиталци|јовановци]] с Рода па чак и папа. [[Папа Еугеније IV|Папа]] је сматрао за своју дужност да помогне пријатеље који му недавно беху признали врховну црквену власт. Одлична помагача нашао је у [[Јулијан Цезарини|Јулијану Цезаринију]] који је током 1442. године успео да утиша све противнике похода у Угарској.
| |||