Хотел — разлика између измена

[[Датотека:The Ritz (6902790412).jpg|250px|мини|десно|Хотел ''Риц'' (''The Ritz'') у [[Лондон|Лондону]]у]]

Реч ''хотел'' настала је од реч [[француски језик|француске]] речи ''отел'' (''hôtel''), која означава кућу за пружање услуга смештаја. Временом је тај назив изгубио препознатљиви француски изговор, па се данас широм света користи назив хотел.<ref name="Hoteli" />

Корен речи потиче од [[Латински језик|латинсле речи]] ''hospitalitas'' - гостопримство.<ref>{{cite book|last1last=Вујаклија|first1first=Милан|title=Лексикон страних речи и израза|date year=1986|publisher=Просвета|location=Београд|pagepages=1022}}{{COBISS|ID=30905103}}</ref>

[[Угоститељство]] је привредна делатност која подразумева две врсте делатности: припрему и продају [[Јело|јела]] и [[Пиће|пића]] на специфичан начин и изнајмљивање опремљених соба за смештај, односно ноћење. [[Ресторан|Ресторане]]е, [[Кафић|кафићекафић]]е и друге сличне објекте који пружају [[Услуга|услуге]] служења хране и пића чешће посећује локално становништво, док су хотелима циљна група посетиоци из других градова или земаља. Хотели првенствено пружају услугу преноћишта, али је обичајно, али не и обавезно, да поседују и капацитете који пружају услуге служења хране и пића, као додатних услуга. Нискобуџетни хотели (такозваним ''BB'' хотели - „''bed & breakfast''”) својим гостима нуде уз ноћење само лаки доручак. Управо због ове чињенице до данас се сматра да су услуге смештаја и исхране у [[Хотелијерство|хотелијерству]] одвојене и да се посматрају као два различита пакета услуга. То значи да се у сваком хотелу може одвојено конзумирати услуга смештаја од услуге исхране и обрнуто. Тако настају и термини ''полупансион'' и ''пун пансион'', који означавају за који пакет услуга се корисник опредељује када је реч о исхрани у објекту хотела.<ref>{{harvnb|Štiklica|2015|p=7-8}}</ref>

Историја хотела је тесно повезана са историјом цивилизације. Објекти који нуде гостопримство су евидентирани још у раним библијским временима. [[Стари Грци]] су развили [[термална бања|термалне бање]] у селима, дизајниране за одмор и опоравак. Касније, [[Стари Римљани]] су изградили палате како би обезбедили смештај за путнике који су путовали као службеници владе. Касније су се појавили [[Каравансарај|каравансарајикаравансарај]]и који су нудили смештај и одмориште за караване дуж путева [[Блиски исток|Блиског истока]].

У [[Средњи век|средњем веку]], [[Манастир|манастириманастир]]и су прве установе које нуде уточиште за путнике. Верски редови су градили одморишта и болнице, како би се побринули за оне који су у покрету. Преноћишта се множе, али и даље не нуде оброке. Пружају смештај и омогућавају брзу замену коња. У то време бројне избеглице се јављају за ходочаснике и крсташе и путују ка [[Света земља|Светој земљи]]. Око 1200. године стајалишта за путнике и курире се појављују у [[Кина|Кини]] и [[Монголија|Монголији]]. У Европи почињу да се отварају први хотели - објекти слични онима какве данас познајемо. Почетком [[15. век|15. века]]а, најпре у [[Француска|Француској]], а онда и широм света, почињу да се доносе законске регулативе које се односе на пословање хотела. Током ове епохе само у [[Енглеска|Енглеској]] је регистровано више од 600 места за преноћиште. У Француској се објављује и први водич за путнике. У овом периоду почиње да се развија хотелска индустрија. Почетком [[17. век|17. века]]а у Енглеској се појављују први хотели са дефинисаним радним временом. Прва школа за хотелијере је отворена у [[Лозана|Лозани]] ([[Швајцарска]]) 1890. године.<ref name="Štiklica 8-13">{{harvnb|Štiklica|2015|p=8-13}}</ref>

Ране године [[20. век|20. века]]а су обиловале новим хотелима који су врло брзо постали престиж. Педесетих година 20. века хотел ''Клуб Медитеранеа'' уводи револуцију у развој хотела и хотелијерства, револуционарни концепт ”''club village''” (''сеоски клуб''). Шездесетих година дошло је до процвата хотелских комплекса на [[Медитеран]]у. Бројни градови и хотели на медитеранским плажама, укључујући и бившу [[Југославија|Југославију]], отварају своја врата гостима жељним релаксације и сунца. Португал и Скандинавске земље ускоро крећу истим стопама. Седамдесетете године су карактеристичне по изградњи пословних хотела. Убрзо након тога, захваљујући [[Нафта|нафтним]] изворима, развијају се хотели и на Блиском Истоку, првобитно пословни, јер се ствара потреба за путовањем пословних људи у тај део света. Хотелски ланци, следећи жеље својих корисника, почињу да нуде богат асортиман услуга. Собе постају пространије а кухиња префињенија. Почињу да се отварају првокласни хотели у градским центима и старим запуштеним градским палатама. Крајем 70-тих, када је Кина отворила своја врата за стране туристе, настају и први конгреси који окупљају хотелске стручњаке. Осамдесетих година долази до развоја хотела и на [[Далеки исток|Далеком Истоку]].

Следећа револуционарна промена у хотелској индустрији почиње 1980. прилагођавањем маркетинга и развијањем хотела прилагођених одређеним типовима клијената. Овај тренд доводи до изградње хотела у близини [[аеродром|аеродрома]]а, настанка [[Конгрес|конгреснихконгрес]]них хотела, здравствених хотела, ски одмаралишта, лучких хотела, летњих комплекса. У [[Истанбул|Истамбулу]] 1984. почињу радови на реновирању и трансформацији султанске резиденције у хотел ''Ciragan Palace'', што резултира настанком најпрестижнијег хотела у то време. Вођен од стране ланца Кемпински, ''Ciragan Palace'' отвара своје 322 собе 1991. године. У то веме долази до настанка првих административних система, који омогућавају хотелима независност у погледу људских ресурса. Хотелска индустрија постаје све више конкурентна. [[Бизнисмен|Пословни људи]] и [[пензионери]] постају важна циљна група. Међународни ланци, углавном амерички, припремају план експанзије за Европу, Средњи и Далеки Исток који се углавном заснива на пословним људима и посетиоцима конгресних дешавања.<ref name="Štiklica 8-13" />

Деведесетих година 20. века технологија започиње свој пробој. Раних 90-тих долази до рецесије хотелске индустрије, изазване редукцијом буџета за путовања у мултинационалним компанијама и [[Заливски рат|Заливским ратом]], који доводи до несигурности. Година 1991. је сматрана за црну годину хотелског посла. Ова криза натерала је хотелијере да буду креативнији у проналажењу начина да привуку госте. По први пут [[Заштита животне средине|заштита животне средине]] и [[Енергетска ефикасност|штедња енергије]] имају улогу у маркетиншким активностима бројних хотелских ланаца. Системи за резервацију постају ефикаснији и пружају могућност хотелијерима да креирају [[базе података]], које ће им помоћи у стицању лојалности гостију. Подаци свакоггоста помажу у стварању маркетиншких програма на индивидуалном нивоу.<ref name="Štiklica 8-13" />

Архитектура првих хотела се често састојала од четвртастог објекта са унутрашњим двориштем, са улазом и приступом кроз лучни трем. Спаваће собе су се налазиле на две стране дворишта, кухиње и јавне просторије су биле на чеоној, а штале ипомоћне просторије на залеђу објекта. Табле које обележавају објекат су биле окачене на фасаду ка улици. Пола века касније слични објекти почињу да се појављују и у Америци. У Паризу, у време владавине [[Луј XIV|Луја XIV]], гради се први вишенаменски архитектонски комплекс ''Vendomeponudio'', са бутицима, апарманима и хотелом.

Како су возови почели да замењују коње као превозно средство, тако да је пословање одморишта поред пута почело да опада. У 19. веку хотели преузимају [[Град|градовеград]]ове. [[Индустријска револуција]] омогућила је изградњу хотела широм света: у континенталној Европи, Енглеској, Америци. Прво у Њујорку, а затим и у Копенхагену, хотели се граде у центру града. Одмаралишта почињу да ничу дуж [[француска ривијера|француске]] и [[италијанска ривијера|италијанске ривијере]]. У Јапану се појављују гостињске куће ''рyокан''. У Индији су постојали бунгалови под називом ''дак'', који су били у власништву државе.

Први хотел луксузне категорије у центру града био је ''Tremont House'' у [[Бостон]]у. Он нуди тоалете унутар зграде, браве на вратима и мени ''a la crte'' (по поруџбини). ''Holthotel'' у [[Њујорк]]у је био први хотел који је својим гостима обезбеђивао лифт за пренос пртљага. Последњих година 19. века хотел ''Викторија'' у [[Канзас Сити (Канзас)|Канзас Ситију]] је својим гостима обезбедио собе са купатилима, а Хотел ''Холандија'' у Њујорку први уводи [[Телефон|телефонетелефон]]е у собама. Широм света граде се нови, модерни хотели, од којих неки постоје и данас.<ref name="Štiklica 8-13" />

Хотели, зависно од својих капацитета, пружају делимичну или потпуну услугу, која може обухватати спавање, прехрану, забаву и све остало прилагођено потребама гостију.

[[Датотека:Radisson Suites Covina (5167023426).jpg|250px|мини|десно|Рецепција и лоби хотела ''Радисон'' у [[Лос Анђелес|Лос Анђелесу]]у]]

* '''НДПолупансион (ПП или ''HB'')''' – Ноћење у хотелу, са доручком и вечером

* '''Полупансион (ПП илиПун ''HB'')пансион''' – Ноћење у хотелу, са доручком, ручком и вечером

* '''ПунОл пансионинклузив (''All inclusive'')''' – Ноћење у хотелу, садоручак, доручкомручак, ручкомвечера и вечеромпиће. Често је укључено и коришћење СПА центра

[[Датотека:South Africa-Cape Town-Ritz Hotel-Revolving Restaurant.jpg|250px|мини|десно|Ротирајући ресторан на врху хотела ''Риц'' у [[Кејптаун|Кејптауну]]у, [[Јужна Африка]]]]

Тежећи да издвоји хотел као посебну врсту угоститељског објекта за смјештај и одвоји га од других објеката које пружају сличну врсту услуге, Међународно удружење власника хотела је 1926. године донело одлуку о минимуму заједничких карактеристика сваког објекта који претендује да се зове хотелски. Те заједничке карактеристике се односе на:

* организацију и управљање у функцији услуге смештаја високог квалитета,

* смештај и исхрану као предмете делатности,

* архитектуру и уређеност простора у и око објекта,

* заштиту од пожара,

* одговарајућу површину соба и њихову опремљеност,

* услужно и техничко особље и

У том смислу и наш ''Закон о туризму'' и ''Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај''<ref>{{cite journal |title=ПРАВИЛНИК о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај |journal=Службени гласник РС |date=10. 10. 2016 |volume=83 |url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2016/83/1/reg |accessdate=13. 2. 2020}}</ref> посматрају хотел као „репрезентативни угоститељски објекат за смештај”. Према Светској туристичкој организацији хотел је „смештајни објекат у којем се услуге смештаја пружају у одређеном броју соба (већем од дефинисаног минимума), који пружа одређене услуге, укључивши послуживање у собама (''room service''), дневно чишћење и поспремање соба и просторија за личну хигијену гостију, који је категорисан према опреми и услугама које нуди, те којим управља јединствени менаџмент (што важи за веће пословне системе, односно ланце хотела)”.<ref name="Štiklica 8" />

{{reflist|230em}}

* {{citeCite book |last1 ref = harv | last=Štiklica |first1first=Monika |title=DIZAJN STRATEGIJA HOTELA KAO REZULTAT POTREBA KORISNIKA - doktorska disertacija |date year=2015 |publisher=UNIVERZITET U NOVOM SADU, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA - Departman za arhitekturu i urbanizam |location=Novi Sad |url=http://www.ftn.uns.ac.rs/1270986126/disertacija |accessdate=12. 2. 2020}}

* {{citeCite book |last1 ref = harv | last=Nejkov |first1first=Dušan |title=Ekonomika i organizacija ugostiteljstva |date year=1993 |publisher=Privredni pregled |location=Beograd}}

* {{citeCite book |last1 ref = harv | last=Kosar |first1first=Ljiljana |title=Hotelijerstvo : teorija i praksa |date year=2002 |publisher=Viša hotelijerska škola |location=Beograd |isbnid=ISBN 86-902641-3-2}}

* {{citeCite book |last1 ref = harv | last=Лончар |first1first=Мирко |title=Основи хотелијерства |date year=2008 |publisher=Виша хотелијерска школа |location=Београд |isbn=978-86-83777-30-3}}

* {{cite web |last1last=Radojičić |first1first=Ivan |title=Prvi hoteli u Beogradu: Od kneza Miloša do drvenih advokata |url=https://www.011info.com/upoznaj-beograd/prvi-hoteli-u-beogradu-od-kneza-milosa-do-drvenih-advokata |website=011 INFO |accessdate=13. 2. 2020}}

* {{cite journal |last1last=Luković |first1first=Suzana |title=ISTORIJA PRVOG BEOGRADSKOG HOTELA Gostionica "Kod jelena" služila kao banka, bolnica i škola, a spaljena je zbog POREZA |journal=Blic |date=19. 11. 2018 |url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/istorija-prvog-beogradskog-hotela-gostionica-kod-jelena-sluzila-kao-banka-bolnica-i/6r9yb4f |accessdate=13. 2. 2020}}