Хан Пијесак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Жепа → Жепа (притока Дрине), црква → Црква (грађевина) |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 25:
=== Клима ===
Преко овог простора крећу се и сударају поларне и суптропске ваздушне масе. Климатске одлике условљене су како великом надморском висином тако и географском ширином и континенталношћу. Најхладнији мјесец је јануар са средњом температуром -4,5
Средња годишња облачност је 5,9 десетина, најоблачнији мјесец је [[децембар]] са 7,4 десетина.
Гледано у цјелини клима је субпланинска, одликује се дугим и сњежним зимама и кратким љетима и кратким вегетационим периодима. Карактеристично је да је [[јесен]] топлија од прољећа.
{{Клима_града
| Град_генитив=Хан Пијесак
| Извор=Крсмановић; Сокановић; Косорић, Јово;Саво;Мирко (2011). Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија. Хан Пијесак., pp. 21-22
| Јан_а_макс=10
| Феб_а_макс=15
| Мар_а_макс=21.5
| Апр_а_макс=20
| Мај_а_макс=27.2
| Јун_а_макс=30.5
| Јул_а_макс=30.5
| Авг_а_макс=30.5
| Сеп_а_макс=30.5
| Окт_а_макс=23
| Нов_а_макс=16.8
| Дец_а_макс=14
| Год_а_макс=
== Историја ==
Ред 52:
=== Период турске владавине ===
Падом под Турке становништво је започело сеобе на југ у [[Херцеговина|Херцеговину]] и [[Црна Гора|Црну Гору]]. Послије Kосовске битке и првих турских освајања у Босни, од 1415, такве су сеобе биле честе и у њима учествовала властела и маса народа"{{sfn|Филиповић|2000|p=94}}, док су један дио становништва Турци одвели на силу са собом. Проводећи административну подјелу области које су ушле у састав Босанског санџака, Турци су се стриктно придржавали затеченог стања и подјеле тих области између њих, односно босанског краља и осталих крупних босанских феудалаца. Тако је и подручје општине у турским списима подпадало под „Нахија Павловића“ или „Земља Павловића“.
[[Романија]] и шире подручје су познати као колијевка [[Хајдуци|хајдучије]]. О томе говоре и народне епске пјесме. Хајдуци су се појединачно почели јављати у 15. вијеку, а хајдучија се развила средином 17. и одржала се све до краја 19. вијека. Преко Романије су пролазили познати кириџијски путеви и кретало се становништво из различитих потреба. Положај Хан Пијеска био је идеалан за овај вид борбе, те су задње хајдучке чете у источној Босни управо биле из Хан Пијеска.{{sfn|Крсмановић; Сокановић; Косорић|2011|63, 64}}
Ред 115:
== Култура ==
Народна Основна школа у Хан-Пијеску отворена је [[1908]]. године на иницијативу Српског просвјетног друштва у Сарајеву. То је била прва школа на Романији. Почела је са радом са 45 ученика и први учитељи су били Стјепан Крстић и Крсто Савић. Школа није радила за вријеме Првог и Другог свјетског рата.
Године 1943.
Школа данас има 389 ученика распоређених у 18 одјељења, наставу изводи 24 наставника а укупно је запослено 35 радника.
У току последњег рата школа је остварила сарадњу са Грчком и атинском општином Вуле. Ова сарадња се и данас одржава.
Ред 186:
== Знамените личности ==
* [[Аћим Бабић|Аћим Радуловић]], вођа устаника у источној Босни 1941. године, војвода ЈВуО
* [[Василија Новаковић]], монахиња Манастира Острога
* [[Зоран Боровина]], пуковник Војске Републике Српске
* [[Милан Радуловић]], српски књижевник и писац, министар вера Републике Србије (2004—2007)
Ред 207:
== Литература ==
* {{Cite book | ref=harv|last=Крсмановић; Сокановић; Косорић|first=Јово;Саво;Мирко|title=Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија|year=2011|publisher=Хан Пијесак|isbn=978-86-914787-0-4}}
* {{Cite book | ref=harv|last=Филиповић|first=Миленко С.|title=Гласинац : антропогеографско-етнолошка расправа|authorlink=Миленко С. Филиповић|year=2000|publisher=Херес}}
== Спољашње везе ==
|