Хипостаза — разлика између измена

У хришћанској терминологији хипостаза добија значење супротно од -{οὐσία}- и -{φύσις}-. Да би се уклонили неспоразуми због различитог разумевања и употребе термина -{υποστασις}- и -{ουσια}-, на захтев [[Атанасије Александријски|Св. Атанасија Великог]], сазван је сабор у Александрији ([[362]]), на коме је одлучено да термин -{ουσια}- (суштина) означава оно што је заједничко за сва три лица [[Света Тројица|Свете Тројице]], а термин -{υποστασις}- (лице), означава оно што је тројично у суштини. Држећи се ове терминологије, оци [[Други васељенски сабор|Другог васељенског сабора]], у посланици Римској цркви (Римска епархија једне Цркве), изразили су се о вери у [[Света Тројица|Свету Тројицу]]: [[Хришћанска црква|Црква]] верује у једног [[Бог]]а (у једну суштину), који је у трима савршеним ипостасима (трима савршеним лицима).

'''Лично својство Светог духа''' јесте његово исхођење од Оца, што је открио сам [[Исус|Господ Исус Христос]], као једну од највећих [[свете тајне|светих тајни]] (Јован 15,26). Али, [[Свети дух]] бива послан у свет и од [[Бог Отац|Оца]] и од [[Бог Син|Сина]] (Јован 14,26), а његово послање је [[божанске енергије|божанска енергија]] у којој учествују све три ипостаси [[Света Тројица|Свете Тројице]]. [[Свети дух]] почива на [[Бог Син|Сину]], учествује и продужава његово дело спасења, а учење о [[Свети дух|Светом духу]], које се чува у [[ЦркваХришћанска црква|Цркви]], нашло је свој [[догма]]тски израз у осмом члану [[Никејско-цариградски симбол вере|Симбола вере]].