Бомбардовање зграде РТС — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
додат шаблон
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 3:
| слика = Master RTS.jpg
| опис_слике =
| локација =
| локација = [[Београд]], {{застава|Србија}}, {{flagicon image|Flag of Serbia and Montenegro.svg}} [[СР Југославија]]
| мета = Радио-телевизија Србије
| гшир =
Линија 28 ⟶ 29:
[[Амнести интернашонал]] је напад окарактерисао као ратни злочин сматрајући да је прекршен Члан 52(2) Протокола 1 [[Женевске конвенције]] која дефинише војне и цивилне циљеве, наводивши да учешће у пропаганди није довољан аргумент да се медијска установа прогласи легитимним циљем.<ref>{{cite web|url=https://www.amnesty.org/download/Documents/140000/eur700182000en.pdf|title=Amnesty Warns NATO: 1999 Bombing of Radio and Television of Serbia (RTS) is a war crime |publisher=[[Амнести интернашонал]] |date=|accessdate=24. 4. 2019.}}</ref> [[Hjuman rajts voč|HRW]] је критиковао напад образложивши да није било разлога да се нападне телевизијски студио уместо одашиљача, такође позивајући се исти члан Женевске конвенције, по којем је НАТО требало да преузме мере предострожности и обезбеди јасно упозорење чак и у случају да је могао да оправда проглашење легитимним циљем.<ref name=HRW>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20141022190610/http://www.hrw.org/reports/2000/nato/Natbm200-01.htm|title=THE CRISIS IN KOSOVO |publisher=[[Hjuman rajts voč|HRW]] |date=|accessdate=4. 9. 2015.}}</ref> Такође, наводе да су ризици за цивилно становништво превазишли војну корист.<ref name=HRW/> Према једној од анализа [[Црвени крст|Црвеног крста]], није било сумње да је РТС коришћен као средство ратне пропаганде и да то по Женевској конвенцији није довољан разлог да се прогласи војним циљем, али да је зграда РТС-а у складу са Члан 5(2) Протокола 1 проглашена објектом двоструке употребе (цивилни и војни) због коришћења одашиљача за потребе оружаних снага.<ref>{{cite web|url=https://casebook.icrc.org/case-study/protection-journalists|title=Protection of Journalists and Media Professionals in Time of Armed Conflict |publisher=[[Црвени крст]] |date=|accessdate=24. 4. 2019.}}</ref>
 
[[Репортери без граница]] су 2002. године објавили извештај у којем су саопштили да постоји бојазан да би напад на РТС могао да послужи као опасан преседан и отвори пут за сличне нападе на медије у другим сукобима.<ref>{{cite web|url=https://rsf.org/en/news/was-bombing-serbias-state-tv-headquarters-necessary-reporters-without-borders-meets-nato-leaders|title=Was the bombing of Serbia's state TV headquarters necessary? Reporters Without Borders meets NATO leaders |publisher=[[Репортери без граница]] |date=|accessdate=24. 4. 2019.}}</ref> [[Независно удружење новинара Србије]] је 2012. године осудило бомбардовање, али додало да нема сумње да су тадашњи режим и руководство жртвовали животе 16 људи.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1165494/Milanovi%C4%87+iza%C5%A1ao+iz+zatvora.html Milanović izašao iz zatvora (РТС, 31. август 2012)]</ref> [[Ноам Чомски]] је 2015. године упоредио [[Напад на редакцију листа Шарли Ебдо|терористички напад]] на редакцију листа [[Шарли Ебдо]] са бомбардовањем зграде РТС-а.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=01&dd=20&nav_category=11&nav_id=948834 Чомски о „Шарлију“: А напад на РТС? (Б92, 20. јануар 2015)]</ref> Једна од представница чланова породица жртава бомбардовања РТС-а, Жанка Стојановић, је критиковала став Чомског уз изјаву да су власт [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] и војни врх били унапред упознати с нападом, али да су жртвовали раднике како би се пред светом представили као жртве док су истовремено спроводили терор на Косову.<ref>[https://pescanik.net/comski-rts-i-sarli-ebdo/ Чомски, РТС и Шарли Ебдо (Пешчаник, 22. април 2015.)]</ref> Жанка Стојановић је, такође, била коаутор у књизи новинара Зорана Јањића „Тишина у Абердаровој” у којој је представио документа и детаље о погибији радника. Јањић је изјавио да је на основу свих докумената и сведочења утврђено да је војска користила зграду РТС-а и да војни и државни врх сносе највећу одговорност за погибију радника.<ref>[https://www.danas.rs/drustvo/rts-snima-film-o-pogibiji-radnika-u-nato-bombardovanju/ РТС снима филм о погибији радника у НАТО бомбардовању (Данас, 25. април 2017.)]</ref>
 
Бивши директор РТС [[Драгољуб Милановић]] осуђен је, 2002. године, на 10 година затвора због тешког кривичног дела против опште безбедности зато што није предузео све мере да се запослени и опрема заштите и евакуишу, а постојали су докази да су челници РТС, државни и војни врх знали да ће зграда бити бомбардована.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Porodice-stradalih-u-RTS-u-traze-pravdu.lt.html|title=Porodice stradalih u RTS-u traže pravdu|publisher=[[Политика (новине)|Политика]] |date=|accessdate=5. 9. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://pescanik.net/bombardovanje-rts-a/|title=Bombardovanje RTS-a|publisher=pescanik.net |date=|accessdate=5. 9. 2015.}}</ref> Управни одбор РТС-а је 2011. године дао саопштење у којем о је упутио је извињење грађанима Србије и суседних држава уз образлажење да су РТБ и РТС злоупотребљени током деведесетих година 20. века од стране тадашњег режима, када су више пута својим прилозима повредили осећања, морални интегритет и достојанство грађана Србије, критички усмерених новинара, националних и верских мањина у Србији, као и појединих суседних народа и држава.<ref>[http://www.rts.rs/page/rts/sr/javniservis/story/1674/Vesti/896794/Programska+izjava+UO+RTS.html Програмска изјава УО РТС (РТС, 23. мај 2011)]</ref>