Хипоталамус — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м autor u last i first; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Hypothalamus small.gif|
'''Хипоталамус''' (од [[грчки језик|грчког]] ὑπό "испод" и θάλαμος "одаја, просторија")<ref>[http://dictionary.reference.com/browse/hypothalamus Hypothalamus | Define Hypothalamus at Dictionary.com{{Ботовски наслов}}]</ref> је део [[међумозак|међумозга]] који се налази на поду и зидовима треће мождане коморе. Сива маса хипоталамуса организована је у виду великог броја једара која су узајамним везама повезана са другим деловима [[централни нервни систем|централног нервног система]]. Једна од најважнијих функција хипоталамуса је то што повезује [[нервни систем]] са [[ендокрини систем|ендокриним системом]] преко [[хипофиза|хипофизе]].
Хипоталамус је одговоран за одређене метаболичке процесе и за друге активности [[аутономни нервни систем|аутономног нервног система]]. Синтетише и лучи [[хормони|хормоне]] који регулишу активност хипофизе. Такође контролише телесну температуру, [[глад]], жеђ, [[умор]], емотивно и инстинктивно понашање као и репродуктивно понашање.<ref>[http://www.cancer.gov/dictionary?CdrID=46359 Definition of hypothalamus - NCI Dictionary of Cancer Terms - National Cancer Institute{{Ботовски наслов}}]</ref><ref name=mina>[https://minamiletic725.wordpress.com/category/medumozak/hipotalamus/ Hipotalamus | Fiziologija međumozga{{Ботовски наслов}}]</ref><ref name=knjiga>Радомир Коњевић, Гордана Цвијић, Јелена Ђорђевић, Надежда Недељковић, 2004. „Биологија“. Завод за уџбенике. Београд.</ref>
== Структура ==
[[Датотека:Illu_diencephalon.jpg|
Хипоталамус је део мозга који се састоји од великог броја једара. Постоји код свих [[кичмењаци|кичмењака]]. Код [[сисари|сисара]] у паравентрикуларном и супраоптичком једру постоје неурони чији аксони стварају [[окситоцин]]е и [[антидиуретски хормон|антидиуретске хормоне]] (вазопресине) који се затим из [[неурохипофиза|неурохипофизе]] ослобађају у крвоток. У паравентрикуларном једру постоје и знатно мањи неурони који стварају [[кортикотропин-ослобађајући хормон]] који се из [[аденохипофиза|аденохипофизе]] ослобађа у крвоток.
Ред 133:
==== Аденохипофиза ====
У хипоталамусу у лучном, супраоптичком, перивентрикуларном и паравентрикуларном једру долази до синтезе ослобађајућих или инхибишућих хормона који контролишу секрецију хормона аденохипофизе. Ни један од шест главних хормона излучених од стране аденохипофизе нису хипоталамусног порекла, већ се стварају у самој аденохипофизи и одатле се директно отпуштају у крвоток. Хормони који се стварају у аденохипофизи су:
* Ослобађајући хормон за хормон раста ([[GHRH]]) се синтетише у лучном једру. Лучење овог хормона се обавља по упутствима других делова мозга посредством неуротрансмитера ([[допамин]], [[серотонин]], [[ацетилхолин]], [[норадреналин]]). Он стимулише лучење хормона раста који регулише раст, повећава синтезу [[протеини|протеина]], повећава ниво [[глукоза|глукозе]] у крви, стимулише липолизу.
* Инхибирајући хормон за хормон раста ([[соматостатин]]) се синтетише у перивентрикуларном једру и делује антагонистички ослобађајућем хормону за хормон раста.
* Ослобађајући хормон за пролактин ([[тиреостимулишући хормон]]) се синтетише у паравентрикуларном једру. Стимулише лучење [[пролактин]]а који подстиче развој ткива млечне жлезде током трудноће, стимулише производњу млека у постпарталном периоду.
Ред 140:
* Ослобађајући хормон за тиреотропин ослобађајући хормон се синтетише у паравентрикуларном једру. Он стимулише лучење [[тиреостимулишући хормон|тиреостимулишућег хормона]].
* Инхибирајући хормони за тиреотропин ослобађајући хормон су тироксин (Т4) и триодотиронин (Т3) се луче у нивоу хипофизе и инхибирају лучење тиреотропин ослобађајућег хормона у хипоталамусу.
* Кортикотропин ослобађајући фактор ([[Kortikotropin-oslobađajući hormon|CRH]]) је примарни, али не и једини фактор хипоталамуса који регулише лучење аденокортикотропина ([[ACTH]]) који контролише функције [[надбубрежна жлезда|надбубрежне жлезде]]. Кортикотропин ослобађајући фактор се примарно синтетише у паравентрикиларном једру. Секреција CRH и ACTH је инхибирана од стране [[кортизол]]а који лучи [[надбубрежна жлезда]]. Секрецију ових хормона стимулише стрес.
Поремећаји до којих долази приликом лучења ових хормона су везани за њихово прекомерно или недовољно лучење и изазивају различите лезије, повреде или туморе.
Ред 175:
==== Надражаји који доспевају путем крви ====
[[Пептид]]и имају имају важан утицај на хипоталамус и да би до тог утицаја дошло, они морају да прођу кроз [[крвно-мождана баријера|крвно-мождану баријеру]]. Хипоталамус је делом ограничен специјализованим деловима мозга који немају ефективну крвно-мождану баријеру; [[ендотел]] капилара на овим местима има отворе који омогућавају слободан пролаз великих протеина и других молекула. Нека од ових места су места неуросекреције, док су друга места на којима мозак испитује састав крви. На неким од ових места неурони су у блиском контакту са крвљу и са [[цереброспинална течност|цереброспиналном течншћу]]. Ове структуре имају веома развијену мрежу капилара и садрже неуроне који реагују на промену [[осмотски притисак|осмотског притиска]] и концентрације [[натријум]]а који регулишу унос течности, секрецију [[вазопресин]]а и концентрацију натријума у организму. Ове структуре садрже и неуроне са рацепторима за [[ангиотензин]], [[атриопептин]], [[ендотелин]] и [[релаксин]], од којих је сваки важан за регулацију баланса течности и електролита.
Није јасно како сви пептиди који утичу на хипоталамус добијају потребан приступ. У случају [[пролактин]]а и [[Leptin (hormon)|лептина]] постоје докази активног упијања у хороидном плексусу из крви у [[ликвор]].
Ред 208:
До овог поремећаја може доћи због недовољног лучења [[вазопресин]]а у хипоталамусу. Због недовољног лучења долази до повећања жеђи и повећаног лучења урина, што може довести до дехидратације.<ref name="Rose">Rose, S. R., & Auble, B. A. (2011). Endocrine changes after pediatric traumatic brain injury. ''Pituitary'', {{doi|10.1007/s11102-011-0360-x}}</ref><ref name="Maghnie">Maghnie, M., Altobelli, M., Di Iorgi, N., Genovese, E., Meloni, G., Manca-Bitti, M. L., . . . Bernasconi, S. (2004). Idiopathic central diabetes insipidus is associated with abnormal blood supply to the posterior pituitary gland caused by vascular impairment of the inferior hypophyseal artery system. ''The Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism, 89''(4), 1891-1896.</ref>
=== Терцијарни хипотиреоидизам ===
[[Штитна жлезда]] је помоћни орган система хипофиза-хипоталамус. [[Тиреотропин ослобађајући хормон]] који лучи хипоталамус изазива лучење [[Тиреостимулишући хормон|тиреостимулишућег хормона]] хипофизе који онда стимулише лучење Т<sub>4</sub> и Т<sub>3</sub> [[Tiroidni hormon|тироидних хормона]]. Секундарни [[хипотиреоидизам]] се јавља када се лучење тиреотропин ослобађајућег хормона не обавља нормалним током. До терцијарног хипотиреоидизма долази када је лучење тиреотропин ослобађајућег хормона у недостатку или инхибирано. <ref name="Martin">Martin, J. B., & Riskind, P. N. (1992). Neurologic manifestations of hypothalamic disease. ''Progress in Brain Research, 93,'' 31-40; discussion 40-2.</ref><ref name="Chiamolera">Chiamolera, M. I., & Wondisford, F. E. (2009). Minireview: Thyrotropin-releasing hormone and the thyroid hormone feedback mechanism. ''Endocrinology, 150''(3), 1091-1096. {{doi|10.1210/en.2008-1795}}</ref>
=== Поремећаји у развоју ===
[[Хормон фактора раста]] је још један ослобађајући фактор хипоталамуса. Он стимулише лучење [[хормон раста|хормона раста]] из хипофизе који има различите ефекте на раст тела и полни развој. Недоваљна секреција хормона раста може да изазове лош раст ћелија, превремени пубертет или недостатак [[гонадотропин]]а, немогућност започињања и завршетка пубертета и често је повезана са брзим гојењем, недовољним лучењем Т<sub>4</sub> хормона и ниским нивоима полних хормона. <ref name="Rose" />
Ред 219:
{{reflist|30em}}
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|authorlink=Anthony Fauci|
}}
{{DEFAULTSORT:Хипоталамус}}
{{Commonscat|Hypothalamus}}
[[Категорија:Велики мозак]]
| |||