Бајка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП; козметичке измене
Ред 1:
 
{{Друго значење2|Бајка}}
'''Бајка''' је посебна [[књижевност|књижевна]] врста, која може бити народна, усмена творевина или ауторска, уметничка. Назив бајка долази од речи ''бајати'' - чарати, лечити бољку тајанственим речима.<ref>[https://welcome-english.ru/blog/skazki-na-anglijskom-yazyke-dlya-skazochnogo-proiznosheniya/ Помозите бајкама у учењу језика]</ref>
 
У већини бајки између природног и натприродног, стварног и измишљеног нема правих супротности, односно прелаз из различитих светова за јунака је безболан и лако остварљив. Ликови су устаљени, типски. Присутни су каратктеристични родбински односи, попут односа маћехе и пасторке или неколико браће, при чему је најмлађи обично носилац радње. Међу ликовима се, осим породичних, појављују и ликови који су носиоци неког друштвеног статуса, попут краљева, принчева, принцеза или слугу. Надприродна дешавања у бајкама играју важну улогу. Јунак бајке живи окружен чаролијама добрих вила и злих вештица, патуљака или џинова, змајева, аждаја и захвалних животиња.
Главни јунак бајке је носилац позитивних особина и најчешће руши неки табу или забрану.
 
Радња бајке се заснива на враћању равнотеже која је на почетку бајке поремећена. У бајци се често прелазе велика пространства да би се задатак остварио. Бајке најчешће имају срећне завршетке, јер правда на крају тријумфује.
Линија 12 ⟶ 11:
Системско записивање и издавање бајки започиње у Европи крајем XVII века. Од тада су и неки писци, угледајући се на стил усмене бајке, почели да пишу сличне маштовите приче, намењене првенствено деци. <ref>Теорија књижевности, Тартаља Иво, 1998</ref>
 
Елементи бајке су уткани и у средњевековне витешке [[роман|романе]]е и у ренесансне [[еп|епове]]ове, какав је [[Арист|Аристов]]ов "[[Бесни Роландо]]", једна од италијанских [[пародија]] старог француског јуначког спева "Еп о Роланду". Изложеност разним чаролијама бајословног света била је изражена већ у [[антички роман|античком роману]], какв је [[Апулеј|Апулејов]]ов "[[Златни магарац]]". Традицији таквог романа као што је "Етиопика" од [[Хелиодор|Хелиодора]]а припадају и разне љубавне повести које се завршавају венчањем заљубљених после низа чудесно савладаних препрека. Примећено је да се у ту схему добро уклапају и рани српски романи из пера [[Милован Видаковић|Милована Видаковића]].
 
У свету су најславније бајке [[браћа Грим|браће Грим]], [[Шарл Перо|Шарлa Перoа]], [[Ханс Кристијан Андерсен|Ханса Кристијанa Андерсена]] и [[Оскар Вајлд|Оскара Вајлда]]. Српске народне бајке је сакупио [[Вук Стефановић Караџић]].
 
== Види још ==
 
* [[Бајке браће Грим]]
* [[Легенде]]
* [[Апулеј]]
* [[Милован Видаковић]]
* [[Шарл Перо]]
* [[Оскар Вајлд]]
* [[Ханс Кристијан Андерсен]]
* [[Вук Стефановић Караџић]]
* [[Еп]]
* [[Роман]]
 
== Референце ==
 
{{клица-књиж}}
{{Други пројекти|commons=Fairy tales|wiktionary=Бајка}}
{{reflist}}
 
[[Категорија:Бајке|*]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бајка