Брод (Гора) — разлика између измена

Шарпланинско село Брод, код Драгаша, први пут се помиње у Светоарханђелској повељи из [[1348]]. године. Тада је становништво било хришћанско.<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/P_0144/1862/b015#page/1/mode/1up Čitač knjiga<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> Село је пописано и 1452/1453. у попису Вилајета Паштрик. Тада је у њему пописано 50 домаћинстава чији су носиоци, међу којима су двојица били свештеници, имали хришћанска и словенска имена.<ref>Татјана Катић, ''Вилајет Пастриц (Паштрик) 1452/53. године'', Мешовита грађа (Miscellanea) 31, (2010), 54.</ref> Процес [[Исламизација|исламизације]] је у Броду, као и у остатку [[Гора|Горе]] крајем 16. века, судећи по османским пописима тек био у зачетку.<ref>Ема Миљковић, ''На раскршћу епоха'', Ниш 2013, 50.</ref> У Броду се славио св. Пантелејном (27. јула). <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 196. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> [[Иван Јастребов]] је о овом селу записао да су ту биле три цркве: Св. Димитрија, Св. Пантелејмона и Св. Николе. Стари људи из тог краја су добро памтили и имена цркава. Темеље цркве Св. Николе са гробљем које их окружује, на неколико корака од џамије, показали су му Брођани, старци од 80 година. Причали су му како су у детињству ишли у ту цркву Св. Николе, тада још није била порушена, и да се још сећају како су њихови очеви палили свеће на гробовима и делили колач у спомен за покој умрлих. Показали су му и цркву Св. Димитрија на месту које доминира над селом, на његовом североистоку. Причали су му да је ту био манастир. Један старац се трудио да га убеди како је у стара времена ту живео владика да је ту била митрополија. Није желео у то да верује док није касније прочитао да је баш у том Броду (Brairov) [[Василије II Бугароубица]] уредио једно од владичанстава заједно с призренском, хвостанском и скифјанском. Изнад те цркве у планини показали су му гроб издвојен од свих а зову га - Попов гроб. Јастребов се питао, није ли то био њихов последњи поп? Црква Св. Николе је до 1861. била још читава и нескривено је говорила о Брођанима да су били хришћани. Ту цркву су Брођани скроз порушили по наговору буљукбаше неког Сефера родом из Призрена, који је у то време градио кулу - стражару. Видевши да су изгубили и народну патријаршију као центар њихове вере, изгубили су сваку наду у бољу будућност и пали су духом. Новопостављене грчке владике (фанариоти) нису мариле за народ него само за приходе и у том контексту Јастребов помиње и тадашњег митрополита [[Мелентије (рашко-призренски)|Мелетија]]. Иако им попови нису долазили, Брођани су славили дан свеца (славу), ломили колач и испред порушених цркава се причешчивали тим колачем поливајући га вином. Хришћанство се и у Броду угасило смрћу митрополита призренског Јоаникија - родом Србина. Последња хришћанска душа у селу Броду издахнила је крајем 1855. - старица Божана (Марија), која је до своје смрти живела са својом потурченом децом, унучадима и рођацима. Њен син Славко је постао Селим, Гаврило - Халилеј, Катарина - Кадима, а друга кћер није ни имала хришћанско име. Отац јој није дозволио да јој се да хришанско име и да се крсти, иако никако није могао да потурчи своју жену а њихову мајку, Божану. Јастребов описује и настојања Реџеп-паше да потурчи и Брођане, како је то већ учинио са Растеличанима. Противника је налазио у младом, богатим и паметном Брођанину Петку који га је одвраћао од тога поклонима. Лукави паша је у Брод послао, преко својих шпијуна, лажну вест о својој смрти. Сви су се обрадовали смрти свог зликовца па и Петко, због чега је паша осудио Петка на смртну казну због лицемјерног пријатељства, па га је једино потурчивање могло спасити од сигурне смрти. Причало се да је тај Петко био први ренегат у селу Броду. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 205., 206., 209., 210. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> [[Исламизација]] у овом селу се поред осталих разлога десила и због овог тога што им митрополит призренски није одредио свештеника за то село. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 327.-328. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>