Митрополит бањалучко-бихаћки Василије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
исправке формата датума
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП; козметичке измене
Ред 11:
| Титула = ''Митрополит бањолучко-бихаћки''
| Сједиште = Бања Лука
| Године службе = од [[10. јул]]а [[1908]]. до [[11. новембар|11. новембара]]а [[1938]].
| Претходник = митрополит [[Евгеније Летица]] (1901—1907)
| Насљедник = [[Платон Бањалучки|Платон Јовановић]] (1940—1941)
Ред 34:
 
== Дјетињство, школовање и свештеничка служба ==
Митрополит Василије рођен је фебруара [[1860]]. у [[Мајевац (Добој)|Мајевцу]]. Његов отац Симеон био је окружни протопрезвитер дервентски и парох у Мајевцу. Основну школу похађао је у Мајевцу и Дервенти. Након основног школовања уписује [[Богословија (Београд)|богословију у Београду]] коју завршава као један од најбољих ђака, са одличним успјехом.<ref name="аутоматски генерисано1">"Политика", Београд 1938. године</ref> Архиепископ и митрополит [[Сава Косановић (митрополит)|Сава Косановић]] га додјелио за капелана остарјелом оцу, а за ђакона га је рукоположио у [[Прњавор (град)|ПрњаворПрњавору]]у [[24. август]]а [[1884]]. а два дана касније у Дервенти за свештеника. Своју свештеничку службу вршио је у Мајевцу. Поред свештеничке службе био је и учитељ у школи у периоду од 1. септембра 1884. до 30. јуна 1885. Након тога предавао је у српско-православној основној школи све до 1. децембра 1887. када је изабран за пароха у Градачцу.<ref>{{Cite journal|last=|first=|date=15. 10. 1908|title=Његово Високопреосвештенство, господин Василије Поповић, српско-православни митрополит бањалучки и бихаћки.|url=|journal=Источник, званични орган великог црквеног суда за духовне потребе|volume=број 19, година XXII|pages=1|via=}}</ref> Митрополит зворничко-тузлански [[Дионисије Илијевић|Дионисије (Илијевић)]] га је 6. новембра 1888. поставио за окружног протопрезвитера у Градачцу. На приједлог митрополита сарајевског [[Георгије Николајевић|Ђорђа (Николајевића)]] именован је за првог члана и савјетника Конзисторије Сарајевске. Ову дужност је обављао све до свог избора за митрополита бањалучко-бихаћког. Поред ове дужности био је уређивач званичног органа црквене власти "Дабро-босански источник" (1894) као и управитељ [[Богословија у Рељеву|богословског училишта у Рељеву]] (1. новембар 1894. - 22. јануар 1898). На приједлог надлежног епископа, [[Франц Јозеф|цар Фрањо Јосиф]] одликовао га је витешким крстом Франц Јосифовог реда (Kaiserlich-österreichischer Franz Joseph-Orden).<ref name="аутоматски генерисано2">{{Cite journal|last=|first=|date=15. 10. 1908|title=Његово Високопреосвештенство, господин Василије Поповић, српско-православни митрополит бањалучки и бихаћки.|url=|journal=Источник, званични орган великог црквеног суда за духовне потребе|volume=број 19, година XXII|pages=2|via=}}</ref>
 
== Архијерејска служба ==
[[Свети синод|Свети архијерејски синод]] [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] изабрао га је за [[Епархија бањалучка|митрополита бањалучко-бихаћког]] [[10. јул]]а [[1908]]. У монашки чин ступио је под именом Василије 16. августа 1908. у [[Манастир Житомислић|манастиру Житомислић]], а за архимандрита је произведен 21. августа [[1908]]. у цркви Светих бесплотних Сила у [[Сарајево|Сарајеву]].<ref>{{Cite journal|lastname=|first=|date=15."аутоматски 10.генерисано2" 1908|title=Његово Високопреосвештенство, господин Василије Поповић, српско-православни митрополит бањалучки и бихаћки.|url=|journal=Источник, званични орган великог црквеног суда за духовне потребе|volume=број 19, година XXII|pages=2|via=}}</ref> Хиротонисан је [[28. септембар|28. септембра]] исте године у [[Црква Силаска Светог духа у Бањој Луци|Храму Силаска Светог духа]] у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Касније је постао митрополит бањалучки.<ref> name="Политикааутоматски генерисано1", Београд 1938. године</ref> Након уласка српске војске у Бањалуку 21. новембра 1918. митрополит је одслужио благодарење у част побједе српског оружја. Овом приликом је изјавио да су ослободиоци својим јунаштвом "''надвисили Краљевића Марка, надмашили Старину Новака''".<ref>{{Cite web|url=https://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Stotinu-godina-od-oslobodjenja-Banjaluke-34Zivio-kralj-Petar-zivjeli-osloboditelji34/510844|title=Stotinu godina od oslobođenja Banjaluke: "Živio kralj Petar, živjeli osloboditelji!"|last=|first=|date=1. 12. 2018|website=Nezavisne novine|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=10. 6. 2019}}</ref>
Као митрополит бањалучко-бихаћки извршио је чин освећења:
* 18. октобра 1908. храм Пресвете Богородице у [[Котор Варош|Котор-ВарошВарошу]]у,
* 1913. Храма Светог великомученика Георгија у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]],
* 1921. Храма Светог Николаја у Живиницама, [[Кнежево|Скендер-Вакуф]]
* 1925. дрвене цркве у [[Кнежево|Скендер-ВакуфВакуфу]]у
* 5. октобра 1925. темеље Саборног храма [[Саборни храм у Бањој Луци|Свете Тројице у Бања Луци]],
* 27. децембра 1936. зграду Хипотекарне банке у Бањој Луци
Ред 74:
 
{{DEFAULTSORT: Поповић, Василије}}
[[Категорија:Рођени 1860.]]
 
[[Категорија:Умрли Рођени 18601938.]]
[[Категорија: Умрли 1938.Дервенћани]]
[[Категорија:Епископи Дервенћанибањалучки]]
[[Категорија: Епископи бањалучки]]