|
[[Датотека:Artifacts at Felix Romuliana, stone and marble archway in the collection. Serbia.jpg|лево|250п|мини|Музеј у оквиру Гамзиграда]]
Први опис и стручну оцену Гамзиграда -– Ромулиане дао је барон Хердер, [[Саксонија|саксонски]] рударски поглавар, у путопису „Рударски пут по Србији“, [[1835]].<ref>[https://www.knjizara.com/Rudarsko-putovanje-po-Srbiji-1835-godine-Sigmund-August-Volfgang-fon-Herder-141755 Рударско путовање по Србији 1835. године - књига]</ref> године. После барона Хердера, за Гамзиград се заинтересовао [[Аустрија|аустријски]] археолог и путописац Феликс Каниц, који [[1860]]. године обилази ове остатке и оставља нам цртеже зида и околине. Касније о Гамзиграду пишу М. Милићевић (1876.), Ј. Драгашевић (1877.), В. Карић (1887.), Ј. Мишковић (1887.), М. Валтровић (1890.) и С. Мачај (1892.), да би се почетком XX века интересовање за овај јединствени споменик античке цивилизације потпуно угасило. Тек после [[Други светски рат|Другог светског рата]] обновљено је интересовање за Гамзиград. Већ [[1950]]. године архитекта Ђурђе Бошковић израдио је нову основу гамзиградских бедема, назначио положај најзначајнијих грађевина унутар њих и истакао потребу да се овај важан касноантички споменик заштити и истражи.
Археолошка истраживања, започета [[1953]]. године, показала су да у оквиру гамзиградских бедема постоји неколико палата и храмова, који најречитије говоре о значају и намени Гамзиграда. Од [[1970]]. године, кад је руковођење радовима у Гамзиграду преузео свјетски признати археолог др. Драгослав Срејовић (1931—19961931–1996), Гамзиград се све чешће помиње као палата неке истакнуте личности [[Римско царство|римског царства]] из [[3. век]]а, или чак као палата једног цара из тог периода и упоређује са царским палатама у [[Сплит]]у, [[Солун]]у, [[Мала Азија|Малој Азији]] и на [[Сицилија|Сицилији]]. Међутим, недостатак писаних споменика онемогућило је да се ближе одреди време настанка насеља, као и да се сазна име императора и антички назив насеља. Све дилеме биле су разрешене открићем натписа, [[23. јун]]а [[1984]]. године. На фрагменту архиволте исклесан је натпис -{Felix Romuliana}- (Срећна Ромулиана), назив резиденције римског цара Гаја Галерија Валерија Максимијана (297. - 311. н. е.297–311). Изградња почела две године након почетка градње Диоклецианове палате у Сплиту (295. - 305. н.е.295–305). Резиденцију изградио Диоклециан као реплику познате Диоклецианове палате. Наменио је зету Гају Галерију Валерију Максимилијану.
На основу археолошких налазишта Гамзиград се сагледава у шест периода:
Галерије је рођен негде око 250. године, од мајке варварке која је [[245]]. године, испред налета Карпа, побегла са леве обале [[Дунав]]а у Приобалну Дакију и удала се за чувара стоке, због чега је касније Галерије добио надимак Арментарије ({{јез-лат|'''armentarius'''}}, Говедар), надимак који га је пратио и када је постао император. Истакавши се као храбар војник у [[Аурелијан]]овим и [[Проб]]овим јединицама, Галерије је био запажен од [[Диоклецијан]]а, који га је усинио и прогласио за цезара, а касније му дао за жену своју кћерку Валерију. Када су [[305]]. године, после повлачења с власти Диоклецијана и Максимијана, Галерије и [[Констанције I Хлор]] постали августи, требало је да заједно владају двадесет година, после чега би, по Диоклецијановом политичком програму успостављања тетрархије (четворовлашћа), уступили титулу и власт цезарима, Северу и Максимину. Међутим 306. године Констанције Хлор изненада умире у Британији и Галерије постаје први поглавар Римске Империје.
Као што је поменуто, Галерије је намеравао да, после повлачења са власти, у завичају проведе „мирну старост“, али је [[311]]. године, на путу за Софију, умро. Према [[Лактанције|Лактанцију]], Галеријево тело, унакажено тешком болешћу, спаљено је у [[Софија|Софији]], док Аурелије Виктор тврди да је Галерије сахрањен у Ромулијани. На основу овог другог податка, претпостављало се да је император сахрањен у храму -– маузолеју у централном делу насеља, али се приликом археолошких истраживања није наишло на трагове укопа. Данас је извесно да су Галерије и његова мајка Ромула сахрањени у близини Ромулијане, на локалитету „Магура“. Овде су откривене две зидане гробнице, богато украшене архитектонском пластиком, и две хумке са ломачама на којима је извршено спаљивање и апотеоза императора и његове мајке.
== Галерија ==
|
