Пипери — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 79.143.111.236 (разговор) на последњу измену корисника MareBG
ознака: враћање
Ред 5:
 
== Етимологија ==
Реч "Пипер" потиче од латинске речи "piper" што значи "бибер". Коришћење те речи се проширило из централне [[Италија|Италије]] у друге крајеве. Разлог томе јесте трговина [[Римско царство|Римљана]] са другим крајевима, па се јавља и у језику којим су говорили [[Романи]], односно стари [[Власи (Романи)|Власи]] у [[Далмација|Далмацији]] у периоду [[Римско царство|Римског царства]], а и у другим језицима попут [[грчки језик|грчког]]. Од исте основе, реч се нашла и у модерним данашњим језицима, попут [[немачки језик|немачког]] и [[албански језик|албанског језика]].<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија">{{cite book|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски ентографски зборник|location=Београд|pages=313-322}}</ref> Осим тога, реч се налази и у старословенском језику у форми "пипру".<ref name="OEDPepper">{{cite web|title=pepper|url=https://www.etymonline.com/word/pepper|website=Online Etymology Dictionary|accessdate=21. 01. 2018}}</ref><ref name="SchraderPipru">{{cite book|last=Schrader|first=Otto|title=Reallexikon der indogermanischen altertumskunde: Grundzüge einer kultur- und völkergeschichte Alteuropas|date=1901. |publisher=K. J. Trübner|page=619|url=https://archive.org/stream/reallexikonderi00schrgoog#page/n665/mode/2up|accessdate=21. 01. 2018}}</ref> Одатле, она је у форми "пипру"-"пипер" била веома рано заступљена код [[Јужни Словени|Јужних Словена]] на Балкану.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/>
 
Постоји већи број топонима на [[Балканско полуострво|Балкану]], који имају у основи реч пипер. У [[Бугарска|Бугарској]] се код Дупнице и Бистрице налази место Пиперево, јужније од [[Софија|Софије]], док је код Перника место Пиперка. У Бугарској се налази и место Пиперково је између [[Плевен]]а и [[Русе|Руса]]. У [[Северна Македонија|Северној Македонији]] постоје места [[Пиперево (Штип)|Пиперево]], између [[Штип]]а, [[Струмица|Струмице]] и Кавадарца, као и истоимено место североисточно од Струмице, те и место Пиперка на тромеђи Северне Македоније, Бугарске и [[Грчка|Грчке]].<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологија"/> Није јасно да ли су у вези, или ако јесу, каквој, ови топоними са племеном Пипера, али постоје предања из племена Пипера или сродних братстава која говоре о доласку из [[Стара Србија|старе Србије]].
Ред 21:
 
== Уређење и организација ==
Као и код осталих племена, код Пипера мање самоуправне јединице јесу [[Катун (дружина)|катуни]] и села.<ref name="Ђурђев">{{cite book|last=Ђурђев|first=Бранислав|title=Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена|date=1984. |publisher=Црногорска академија наука и умјетности|location=Подгорица (Титоград)|pages=170-201|url=http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2013/03/Branislav-Djurdjev-Postanak-crnogorskih-plemena.pdf|accessdate=22. 01. 2018}}</ref><ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> Ипак, у периоду 15. века, постојала је на територији Пипера и Лушка жупа, коју су формирали Лужани,<ref name="Ђурђев"/><ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/> старо српско становиштво словенског порекла у том делу и који припадају старијем слоју Пипера.<ref name="ЕрдељановићКБПЛужани">{{cite book|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски ентографски зборник|location=Београд|pages=418-436}}</ref> Она је споменута и у делу [[Летопис Попа Дукљанина]] као једна од девет жупа на територији [[ЗетаЗетска равница|Зете]].<ref name="Ђурђев"/> Што се тиче катуна, они су настали под утицајем географије и номадског начина живота, а наслеђени од староседелаца Влаха. Може се рећи да су се они у 15. веку потпуно утопили у сеоску организацију, те 1485. године област Пипера уопште не разликује много од кнежине у данашњој [[Република Србија|Србији]] која је у то време такође почела да се развија.<ref name="Ђурђев"/> Родовска структура у то време није била развијена, и тек нешто касније се почиње да се јавља и започиње процес сложен процес саплемењавања и формирања правих племена у каснијем смислу те речи.<ref name="Ђурђев"/>
 
=== Порекло племенске организације ===
Постоје различити видови на то зашто су се формирала српска племена као таква, односно да ли је то преузето из самих [[Јужни Словени|Словена]] који су дошли у те просторе, или је племенска организација из 16. века више последица преузимања формације од несловенског становништва.
 
Из раније српске историографије, етнолози попут [[Јован Ердељановић|Јована Ердељановића]] су сматрали да је на формирање такве племенске организације највише утицало становништво словенског порекла који су као племена дошли на Балкан. Племена су била формирана, како због тога, тако и због природних одлика терена због којег је било повољније сточарство и формирање мањих организација. Та организација се током времена изгубила захваљујући формираним средњевековним српским државама, да би се касније приликом пада тих држава та организација поново вратила, али у измењеној форми у виду данашњих племена.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологијаИсторија" /> Слично виђење има и познати српски научник и утемељивач српске географије [[Јован Цвијић]].<ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС">{{cite book|last=Цвијић |first=Јован |title=Психичке особине Јужних Словена |year=2009|publisher=Антологија српске књижевности |pages=44-54}}</ref> Ипак, он указује на то да племена која су споменута у млетачким документима са почетак 15. века, међу којима и Пипери, нису иста као племена након турских освајања, већ да је ипак дошло до одређених промена захваљујући српским досељеницима из различитих крајева, као и другачијих услова.<ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС" /> Та "стара" племена су се претворила у језгра за новија, чиме су се на та језгра додала и многобројна братства досељеника. Некад је то новије становништво, било околно, било досељено другде, постало већина, па су се нека мања племена попут [[Kriči|Крича]] утопила у већа, попут [[Дробњаци|Дробњака]]. Са друге стране, некада су та старија племена имала доста снажно језгро које је успело да се одржи, те је име племена остало сачувано и после, као што је био случај код Пипера.<ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС" /> Иако првобитне племенске организације у виду оне код старих племена попут [[ЛужаниЛужичани (племе)|Лужана]], готово да нема у периоду 15. века ван територија Црне Горе и Херцеговине, ипак постоје изузеци попут [[Брсјаци|Брсјака]] и других словенских племена спомињаним на простору данашње [[Северна Македонија|Северне Македоније]]. Из тога би се могло закључити да су већи утицај ипак имали Словени и да је племенска организација настала крајем 16. века доминантно њихова.<ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС" />
 
Са друге стране, историчари попут Бранислава Ђурђева сматрају да је племенска организација из 16. века па надаље, више последица утицаја старих Влаха и катуна по којима су били познати. Словенима, који су због терена били принуђени да се баве сточарством, је лакше било да приме већ постојећи вид организације који су имали стари Власи, а споменута племена из [[Млетачка република|млетачких]] докумената 15. века нису права племена у смислу организације. Тиме се ток формирања племена додатно усложњава.<ref name="Ђурђев" /> За ово су везана и питања за етнички идентитет, на који су племена као организације имала доста утицаја. Кључно за то јесте када су стари Власи престали да буду етничка категорија и утопили се у српски корпус, односно да ли је до тога дошло још за време [[Немањићи|Немањићке државе]] или раније, или је до тога дошло управо у време [[Османско освајање Балканског полуострва|османских освајања]] и формирања племенске организације каква су имала српска брдска племена из тог периода па надаље. О овоме ће бити више речи даље у чланку.
Ред 48:
Власи су се током времена у територијама српских држава постепено утапали у српску културу и асимиловали се са већинским становништвом словенског порекла. Након тога, Власи нестају као страни етнички идентитет. Ова појава је била присутна и код других балканских народа, попут Бугара. Када је дошло до нестанка влашког идентитета као страног етничког елемента, зависи од области и територије, као и других фактора, али о томе постоје различита мишљења.
 
Док је углавном заступљено мишљење у српској историографији, као код [[Јован Ердељановић|Јована Ердељановића]]<ref name="ЕрдељановићКБП"/>, [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]], [[Бранислав Ђурђев|Бранислава Ђурђева]] и других, да је до тога дошло веома рано у време управе Немањића или чак и пре, постоје и мишљења попут [[Сима Ћирковић|Симе Ћирковића]] да се то десило тек у време или након османских освајања простора Балкана.<ref name="ЋирковићСМЕН">{{cite book|last=Ћирковић |first=Сима |title=Срби међу европским народима |year=2004|publisher=Equilibrium}}</ref> По првом виђењу доста заступљеном у српској и делу западне историографије, термин Влах се постепено у многим областима пренео са етничког, на социолошку категорију у виду сточара још у време владавине Немањића. То се десило због потпуног утапања старих Влаха у српску културу, односно прихватањем језика и имена, као и обичаја, а и српске православне вере, по чему су изгубили главне карактеристике страног етничког елемента по чему би се разликовали од околине.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="Ђурђев"/><ref name="ЋирковићСМЕН"/><ref name="СтефанСтаретуСрбиВласи">{{cite journal|last=Stareţu |first=Ştefan |title=MEDIEVAL NAME AND ETHNICITY: SERBS AND VLACHS |journal=BALCANICA POSNANIENSIA |year=2015|volume=XXII/1 |issue=IUS VALACHICUM I |url=https://pressto.amu.edu.pl/index.php/bp/article/viewFile/3901/4046 |accessdate=12. 08. 2018}}</ref> По Ћирковићевом виђењу, а и у једном делу западне историографије, Влах је остао као етничка одредница и поред утапања у српску културу за време Немањића, још увек је био страни етнички елемент због другог сталешког положаја (сточари). Тиме је био издвојен од Срба који су углавном били ратари. Овиме Власи, иако остају издвојени, ипак због исте културе нису више етничка група у правом смислу. Тако је било све док османска освајања нису задесила просторе и урушила тадашњи феудални систем и увела свој који се више фокусирао на веру, чиме је дошло до стапања православних Влаха у Србе. То је довело до већих промена укључујући и формирања племенске организације из 15. и 16. века чиме су се Власи брзо изгубили као страни етнички елемент и измешали са словенским становништвом, прихватајући српски. Ово је текло различитим током у зависности од простора на коме се дешавало и утицаја разноврсних елемената попут цркве која је тада била носилац културе, сергегације словенског и несловенског становништва и слично. То није било ограничено само на Србе, већ и друге словенске балканске народе.<ref name="ЋирковићСМЕН"/> Ипак,ово постаје донекле проблематично када се из ове перспективе посматрају мали простори попут Брда и Зете на територији данашње Црне Горе. Ту је такво издвајање било далеко теже за извођење, и где је вероватније да се асимилација десила раније још у периоду управе [[Немањићи|Немањића]].<ref name="Ђурђев"/> Такође, огроман број топонима у Пиперима је доминантно словенског порекла, што сведочи о томе да је српски идентитет био укорењен у тим просторима пре Османских освајања.<ref name="ЕрдељановићКБП" /> Осим тога, у време Немањића се развија српски феудални састав у коме је Власима препуштено сточарство, као и други послови те је свако ко би се бавио тиме био [[Власи (Романи)|Влах]] по сталежу. Такође, када су првобитно били издвојена етничка група у раном средњем веку, не треба заборавити и чињеницу да је до тог стапања могло доћи само ако је у тим просторима било већинских Словена у које се несловенско становништво могло утопити, као и да је то текло различитим периодима на различитим просторима. У сваком случају, било да се то десило у време српских средњевековних држава или у време османских освајања тих простора у 15. веку па надаље, Власи су се као страни етнички елемент утопили у суседно словенско становништво чиме престају бити други етнички елемент. Од тада, термин "Влах" се на српским просторима користи као синоним за Србе.<ref name="Ђурђев"/><ref name="ЋирковићСМЕН"/><ref name="СтефанСтаретуСрбиВласи"/>
 
Словенско становништво ових крајева чинили су Лужани. Они су представљали бројно старије српско становништво које се касније постепеним слабљењем српске управе и нестанком жупске формације утопило у околно становништво и формирало племена попут Пипера и Бјелопавлића.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="Ђурђев"/><ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/>
Ред 246:
== Види још ==
* [[Седморо брда]], брђанска племена: [[Бјелопавлићи]], Пипери, [[Ровчани]], [[Морача (племе)|Горња Морача и Доња Морача]] , [[Васојевићи]], [[Братоножићи]] и [[Кучи]]
* [[Списак српских епских народних песама]]
* [[Вукан Немањић]]
* [[Стефан Пиперски]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пипери