Википедија

Административна подела Краљевине Србије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
мНема описа измене
Ред 9:
Краљевина Србија је [[1882]]. наследила дотадашњу [[административна подела Кнежевина Србија|административну поделу Кнежевине Србије]], а прве промене су учињене већ током [[1884]]. године, након усвајања нових законских решења.
 
Законом о административној подели земље из [[1890]]. године [[Краљевина Србија]] била је подељена на 15 округа: [[Ваљевски округ|Ваљевски]], [[Врањски округ|Врањски]], [[Крагујевачки округ|Крагујевачки]], [[Крајински округ|Крајински]], [[Крушевачки округ|Крушевачки]], [[Моравски округ|Моравски]], [[Пиротски управни округ|Пиротски]], [[Подрински округ|Подрински]], [[Подунавски управни округ|Подунавски]], [[Пожаревачки округ|Пожаревачки]], [[Руднички округ|Руднички]], [[Тимочки округ|Тимочки]], [[Топлички управни округ|Топлички]], [[Ужички округ|Ужички]] и [[Црноречки округ|Црноречки]].{{sfn|Љушић|2001|pp=34}} Вароши Београд и Ниш добили су статус посебних управа.
 
Законом о изменама административне поделе Краљевине Србије из 1896. Србија је поново подељена на 15 округа, али је овај закон укинуо административну управу вароши Нишу и уместо ње је предвидео формирање [[Нишавски управниНишки округ|Нишког округа]], а Црноречки округ је укинут.
 
Законом од 24. јануара 1900. Подунавски округ је подељен на [[Управа града Београда|Београдски]] и [[Смедеревски округ]]. Након тога је законом од 10. априла 1902. године из Рудничког округа издвојен Чачански округ. Тако је за време [[Попис становништва Краљевине Србије 1910.|пописа 1910]]. године Краљевина Србија имала 17 округа: [[Управа града Београда|Београдски]], [[Ваљевски округ|Ваљевски]], [[Врањски округ|Врањски]], [[Крагујевачки округ|Крагујевачки]], [[Крајински округ|Крајински]], [[Крушевачки округ|Крушевачки]], [[Моравски округ|Моравски]], [[Нишавски управниНишки округ|Нишки]], [[Пиротски управни округ|Пиротски]], [[Подрински округ|Подрински]], [[Пожаревачки округ|Пожаревачки]], [[Руднички округ|Руднички]], [[Смедеревски округ|Смедеревски]], [[Тимочки округ|Тимочки]], [[Топлички управни округ|Топлички]], [[Ужички округ|Ужички]] и [[Чачански округ|Чачански]].
 
== Нови крајеви (1912—1918) ==
Ред 26:
Министарство унутрашњих дела је неколико пута мењало називе појединих округа и срезова, са циљем да се обнове стари називи или да се што више приближе српскословенском, средњовековном називу.<ref>[https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:6304/bdef:Content/get ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ КРАЈЕВА ПРИСАЈЕДИЊЕНИХ СРБИЈИ ПОСЛЕ БАЛКАНСКИХ РАТОВА 1912- 1913], Владимир Д. Вучковић</ref>
 
Предвиђени окрузи су били: [[Битољски округ|Битољски]], [[Брегалнички округ|Брегалнички]], [[Звечански округ|Звечански]], [[Косовски управни округ|Косовски]], [[Кумановски округ|Кумановски]], [[Охридски округ|Охридски]], [[Призренски округ|Призренски]], [[Пријепољски округ|Пријепољски]], [[Рашки управни округ|Рашки]], [[Скопски округ|Скопски]], [[Тетовски округ|Тетовски]] и [[Тиквешки округ|Тиквешки]]. Закон није усвојен до краја [[Први светски рат|Првог светског рата]], већ је ступио на снагу тек регентовим указом 1919. године, када су ови крајеви коначно изједначени у правном погледу са старим областима Краљевине Србије.<ref>М. Јагодић, Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир, [[Историјски институт Београд|Историјски институт САНУ]], Београд 2010, 43.</ref>
 
Нових 11 округа од 24. августа 1913. године делило се на 46 срезова.<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/srpske_novine/1913/08/27#page/3/mode/1up Српске новине, 27. августа 1913.], страна 4</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Административна_подела_Краљевине_Србије”