Стара Србија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 28:
Наком ослобођења Старе Србије, пред државне власти Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе поставило се питање о административном уређењу новоприкључених области. Тим поводом је у Београду и на Цетињу донет низ пропис и одлукаа, који су постепено увођењне у живот, према општим приликама на терену.
 
Предлогом ''Закона о присаједињењу Старе Србије Краљевини Србији и о управи у њој'' из 1913. године била је предвиђена административна подела присаједињеног подручја на 12 округа са укупно 45 срезова. Према овом предлогу закона, који је Министарство унутрашњих дела упутило Народној скупштини, предвиђени су били окрузи: [[Битољски округ|Битољски]], [[Брегалнички округ|Брегалнички]], [[Звечански округ|Звечански]], [[Приштински округ (1912—1922)|Приштински]], [[Кумановски округ|Кумановски]], [[Охридски округ|Охридски]], [[Призренски округ (1912—1922)|Призренски]], [[Пријепољски округ|Пријепољски]], [[Новопазарски округ|Новопазарски]], [[Скопски округ|Скопски]], [[Тетовски округ|Тетовски]] и [[Тиквешки округ|Тиквешки]]. Закон није усвојен до краја [[Први светски рат|Првог светског рата]], већ је ступио на снагу тек регентовим указом 1919. године, када су ови крајеви коначно изједначени у правном погледу са старим областима Краљевине Србије.{{sfn|Јагодић|2010|p=43}}
 
На другој страни, државне власти на Цетињу су 1913. године донеле одлуку да део Старе Србије који је прикључен Црној Гори буде подељен на четири административне области, са центрима у Пљевљима, Бијелом Пољу, Беранама и Пећи.{{sfn|Љушић|2001|p=265}}