Ултрасонографија — разлика између измена

Први покушаји медицинских стручњака да завире у унутрашњост човековог тела и испитају изглед и стање његових унутрашњих шупљина и канала, отпочели су у првој половини 19. века. Ова прича о развоју применене ултразвука у медицини вероватно би могла да почне са историјом мерења удаљености под водом помоћу звучних таласа (ултразвучног осцилатора-сонара, који је прво коришћен у ратне сврхе и то за откривање подморница). По тој логици ултразвучни скенери, који раде помоћу звучних таласа, могу се посматрати као један облик „медицинског“ ултразвучног осцилатора или сонара, којим се, уместо испитивања водом испуњених шупљина, испитује изглед и стање унутрашњих шупљина и канала човековог организма.<ref>{{cite journal |pmc=2170493 |author1=Siddharth, S. |author2=Goyal, A.|title= The origin of echocardiography|journal= Texas Heart Institute Journal|volume= 34|issue= 4|pages= 431–438|year= 2007|pmid= 18172524| pages = 431–438}}</ref>

Током 1880. године Пјер Кири и његов брат Пол-Жак ''(Pierre и Paul-Jacques Curie)'' открили су пијезоелектрични ефекат кристала кварца, што ће касније чинити основу за даљи развој и примену ултразвука.<ref>Manbachi, A. and Cobbold R.S.C. (November 2011). "Development and Application of Piezoelectric Materials for Ultrasound Generation and Detection". Ultrasound. 19 (4): 187–196. {{doi:|10.1258/ult.2011.011027}}</ref><ref>Curie, Jaques (1889). "Recherches sur le pouvoir inducteur spécifique et sur la conductibilité des corps cristallisés". Annales de Chimie et de Physique. 17: 384–434</ref> Међутим, практична примена овог њиховог открића није било могуће све до развоја електронског осцилатора с почетка 20. века, или тачније до 1917. године, када је Ланжевен, служећи се инверзним пијезоелектричним ефектом и применом овог принципа, конструисао први ултразвучни осцилатор, на основу којег ће се касније правити и први ултразвучни уређаји за медицинску примену.